Почетак још 1992. са једностраним референдумским изјашњавањем Албанаца у Македонији, када је изгласана културна и територијална аутономија северозападног дела земље, названа – Илирида
САМОПРОГЛАШЕЊЕ албанске „републике Илириде“, усред главног града Македоније, наишло је на талас политичких осуда из редова власти и опозиције, али и очигледног замагљивања значаја тог чина у скопским медијима.
Иако пред малим бројем приврженика – што се као „значајан адут“ истиче у првим медијским и оценама политичких аналитичара – проглашење албанске такозване „републике Илириде“ извршено је у четвртак усред Скопља, без сметњи, баш као што је од иницијатора било најављено. На платоу испред споменика Скендербегу, на улазу у стари део Скопља, акт о оснивању албанске републике Илириде прочитао је самозвани председник, бивши посланик македонског парламента и лидер прве албанске странке у самосталној Македонији (ПДП) – Невзат Халили.
Нуклеус тог пројекта зачет је једностраним референдумским изјашњавањем Албанаца у Македонији 1992. када је изгласана културна и територијална аутономија северозападног дела ове земље, названа – Илирида. Али најновији, далеко озбиљнији чин у наставку процеса, сада се сматра делом великоалбанског пројекта на југу Балкана. Уосталом, из неких албанских невладиних организација, јасно су представљени кораци „Илириде“: кренуло се и све је било засновано на „легитимним основама грађанско-политичких иницијатива“, онда следи захтев за промену Устава, а затим и поделу земље у унију држава два народа, Македонаца и Албанаца!
Територија Илириде обухвата „историјску територију Албанаца на овим просторима, од Битоља до Куманова“. Главни град Илириде би био Скопље, прецизирао је Халили, захтевајући од институција Македоније да одобре одлуку, „као израз воље народа“. Конкретно захтева да спикер македонског парламента Трајко Вељановски и премијер владе у Скопљу Никола Груевски распишу референдум са питањем да ли грађани желе да живе у новој конфедерацији Албанаца и Словена.
КОНФЕДЕРАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ
ПРОЈЕКАТ проглашења „републике Илириде“ Невзат Халили актуелизује још од референдума 1992. године. У пролеће 2012. из Тетова, на северозападу земље, објавио је закључке руководства Илириде у оснивању, по којима се захтева подела Македоније на две конфедералне јединице.
– БЈРМ треба хитно да започне са успотављањем функционисања уније – Илириде и Македоније, односно, да призна легално право републици Илириди да формира правне и демократске институције, као израз политичке воље већине Албанаца исказане на референдуму 1992. године – изјавио је тада Халими.
– Ако ови наши захтеви не буду прихваћени, ако се игноришу или наштете неком активисти републике Илириде, да знају да ћемо одговорити као народ, уједињени као један, без насиља, али снагом права на самоопредељење које имају сви народи у свету – поручио је Халили у Скопљу, после скупа на тргу испред споменика Скендергебу „у атмосфери и орнаментици духа албанске традиције“, како описију медији на албанском језику.
Чину проглашења Илириде, како сазнају „Новости“, упркос позиву, нису дошли представници странака ни из македонског нити из албанском политичког блока, као ни амбасадори САД, ЕУ и ОЕБС-а у Скопљу.
Један од разлога за проглашење Илириде, према Халилију, јесте антиалбанска политика у земљи, „мафијшки рат 2001“, после чега су Албанци, како вели, још више маргинализовани у Македонији. Зато се сада захтева формирање уније – „по примеру Србије и Црне Горе…“
Владајућа странка ВМРО-ДПМНЕ, лидера и премијера Груевског, саопшштењем је најоштрије осудила такозвано проглашење Илириде, јер, како се истиче, „суверенитет државе није ствар којом се може поигравати…“.
Осуду је објавила и највећа опозициона странка Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ), оптужујући актуелну коалициону македонско-албанску власт да је створила услове за овакве потезе политиком подела и подгревања етничких тензија у земљи.
На другој страни, неки од албанских аналитичара пак сматрају да је реч о „пројекту позивања старих духова“. Политички аналитичар Рамадан Рамадани не сматра да је проглашење Илириде озбиљна опасност у било ком погледу, но указује на то да се овим упућује порука младима, структури популације увек лакој за манипулисање.
М. СТАНЧИЋ, Новости
SVE VISE IH CENIM JER IMAJU MUDA ZA RAZLIKU OD VECINE PA I OD NAS OSTVARUJU STO ZACRTAJU NEPITAJUCI ZA CENU
Ako makedonci I crnogorci su bili medju prvima da priznaju nezavisno kosovo,eve im sada istog stanja,nazdravlje