Окупиране територије – „Форин полиси“ анализирао је односе Београда и Приштине након победе Доналда Трампа после које ће уследити „пуно испипавања терена у наредним месецима“.
Прва жртва нестабилности узроковане политиком америчког председника Доналда Трампа можда неће бити Украјина или балтичке земље, већ мала земља на Балкану – Косово, почиње своју репортажу с Космета лист „Форин полиси“, а преноси „Недељник“.
„Од проглашења независности 2008. Косово је признало 113 земаља. Русија и Кина, међутим, нису међу њима. Сједињене Државе су га, с друге стране, признале међу првима. И не само то, снажно су лобирале за Косово на међународној сцени. Више од 4.200 НАТО војника, укључујући и 650 америчких, стационирани су на Косову.
У кратком разговору с Трампом пре његове инаугурације, амбасадорка Косова у Вашингтону рекла је долазећем председнику да представља „народ који је усмерен највише проамерички на земљи“. Но, доласком Трампа с геслом „Прво Америка“, међутим, није сигурно да ће Косово бити приоритет.
Није тајна онда зашто су емоције на Косову биле велике током америчких избора. У земљи доминирају Албанци, који су остали велики љубитељи Клинтона. Осим што имају статуу Била Клинтона, у Приштини је неколико радњи названих по Хилари Клинтон.
Али Косово је такође и дом људи српске националности који живе углавном на северном делу земље и који се осећају заробљени између Београда и Приштине, а подржали су Трампа делом из жеље да заварају систем, прича аналитичар Бранислав Нешовић, који је из Лепосавића, најсеверније општине на Косову“, пише Форин полиси.
Лист даље наводи да је „америчка кампања с пажњом праћена и у суседној Србији“.
„Лидер српских радикала Војислав Шешељ предводио је митинге за подршку Трампу прошлог лета када је потпредседник САД Џо Бајден био у посети Београду. Шешељ је свесрдно позвао српске Американце да гласају за Трампа ‘за будућност Србије’. Када је Трамп победио, Шешељ је у српском парламенту пустио песму посвећену Трампу чији су аутори чланови српске дијаспоре у Милвокију“, наводи лист.
У песми се поздравља чињеница да ће Трамп и Путин бити владари света и изражава се нада да ће Трамп као што је обећао у кампањи депортовати муслимане из Сједињених Држава, наводи се у овом тексту. Лист наводи и да је Марко Ђурић, српски политичар који учествује у преговорима за нормализацију односа Србије и Косова, рекао да су с боцом шампањца славили Трампову победу.
„Србија, која је кандидат за улазак у Европску унију, али и одржава блиске односе с Русијом, види Трампа, у односу на Путина, као добру ствар“, пише Форин полиси и наглашава да да је на северу Косова тенденција за поновним спајањем са Србијом најизраженија и да су се „дан након америчких избора, плакати украшени Трамповом сликом с поносом делили“.
Тензије су порасле када су Срби покушали да пошаљу нови воз који су им донирали Руси, из Београда до Митровице, подсећа Форин полиси.
Флоријан Бибер, директор Центра за југостичне европске студије на Универзитету у Грацу каже да је мало вероватно да ће Србија заиста обистинити нешто из кримског модела. Уосталом, земља још има аспирације уласка у ЕУ, а Русија није послала јасне знаке тога да стоји иза идеја српских националиста, наводи он. Ипак, каже како мисли да Трампов долазак на власт значи да ће бити пуно испипавања терена у наредним недељама и месецима.
Неки аналитичари повезују и тајминг инцидента с возом и реторике која је потом уследила са Трамповом победом. До сада, судбина Косова је добила мало пажње током бурних раздобља транзиције америчке власти и првих неколико дана нове администрације.
Тек Џејмс Матис, нови амерички министар одбране, приликом саслушања у Конгресу кратко је прокоментарисао америчку преданост Косову, рекавши како је то „пример онога шта се догађа кад међународна заједница, на челу с Америком, преузме обавезу одбране интереса и вредности.“
Није, међутим, познато је ли то и став самог председника Трампа, наводи Форин полиси.
Недељник, Б92
