Уколико би Косово на јесен постало члан Интерпола, Срби који су пореклом из јужне покрајине, али и српски политичари из Србије, за које Приштина процени да су по неким основама криви за било шта — од ратног злочина, угрожавања Устава Косова и суверенитета државе Косово, тероризма, или организованог криминала — лако би могли да се нађу на Интерполовим потерницама.
Зелено светло да се пријем Косова уврсти на дневни ред генералне скупштине ове организације, дато је пре двадесетак дана на заседању Интерполовог Извршног одбора у Лиону.
Марко Ницовић, члан Међународне полицијске асоцијације и бивши председник Међународне асоцијације за борбу против наркотика, са седиштем у Њујорку, за Спутњик каже да би улазак Косова у ову асоцијацију био погубан по Србију.
„Косово је мафијашка ’држава‘, а уласком у Интерпол њихов државни врх био би упућен у све потернице које су расписане за њиховим грађанима, што значи да би они могли бити упозорени. Другим речима, моћи ће да упозоре своје мафијаше и јаве шта им се спрема и који докази постоје против њих. С друге стране, на Интерполову листу могу да ставе било кога, укључујући и људе из Србије, што ће довести до тога да ће Интерпол по свету хапсити наше људе без разлога. Косово чланством у Интерполу добија много већу моћ и на међународном плану, а да не говоримо што ће моћи да приступе свакој информацији која дође из било које државе света, укључујући и Србију. Дакле, пријем у Интерпол је велики бенефит за Приштину. Да будем прецизан, стећи ће моћ која је немерљива“, тврди Ницовић.
Како је наш саговорник објаснио, унутар Интерпола не постоји механизам који проверава валидност захтева за издавање потерница које добијају од неке државе. То је правило које ће важити и за Косово, уколико постане члан.
„Када сте у Генералној скупштини Интерпола, ви постајете члан тог безбедносног братства које чини полиција из више од двеста земаља. Правила су таква да једна држава не може од Интерпола да тражи повлачење потернице коју је расписала нека друга земља. Међутим, наш проблем је што Приштина може да направи фајл, досије са списком имена наших људи и да га проследи Интерполу, што би значило да сви чија се имена буду нашла у том документу могу бити ухапшени било где у свету. Могућности су бескрајне, посебно јер је Косово једина држава у свету где мафија има своју државу“, наглашава Ницовић.
Чланство Косова у овој организацији требало је да буде разматрано на Генералној скупштини Интерпола новембра прошле године, али је одложено, како је тада саопштено из ове организације, до спровођења студије о учлањењу, која заправо треба да буде представљена на овогодишњем заседању Генералне скупштине.
Иако је захтев за чланство поднет 2016, Косово за учлањење активно лобира још од 2015. Како оно засад није члан Интерпола, ни Европола, потернице које Интерпол подиже за грађанима Косова расписују се посредством Унмика. Унмик је још 2002. потписао меморандум о разумевању са Интерполом, према којем се уређују сврха сарадње, начин размене информација и модалитети сарадње. Унмик има право и да приступа Интерполовим телекомуникационим системима и базама података. Другим речима, Умник, према постојећем меморандуму, има и иста права као и земље-чланице Интерпола.
То значи да може и да захтева објављивање потерница свих врста, укључујући и црвене, што је прошле године и учињено, када су расписане потернице за 16 Срба са Косова и Метохије због наводних ратних злочина. Косово је од генералног секретара Интерпола, Јиргена Штока добило обавештење да ће се њихов захтев наћи на дневном реду ове организације, пошто је међународни саветник Ханс Корел, који је водио студију о процесу приступања Косова овој организацији, завршио свој извештај и предао Извршном одбору.
По процедури, Извршни одбор на основу овог извештаја подноси Скупштини на усвајање оквирне смернице за процес приступања, а након усвајања тих смерница, очекује се гласање о пријему у чланство. Према информацијама из Приштине, чланство и Интерполу је већ свршена ствар.
Бранкица Ристић, Спутник
