Редитељ Балша Ђого огласио се синоцћ на свом Фејсбук профилу и обелоданио скандалозне догађаје везане за филм „Кошаре“ који управо снима.
Прве клапе ове ратне драме (сценарио потписују Ђорђе Милосављевић, Страхиња Радетић и Ђого), после неколико одлагања због пандемије „пале“ су 15. јула у караули у Лесковцу.
После кључних сцена у Белој Паланци и на локацијама на Сувој планини, екипа филма стигла је у Београд на неколико дана „предаха“, да би се снимање наставило у караули изнад Власинског језера.
И мада је већ тада било гласина да је „предах“ крајем јула уследио због неких сукоба, о томе нико из екипе „Кошара“ није желео јавно да говори, а сада је сам Ђого објаснио шта се, заправо, догађа са овим филмом.
„Драги пријатељи, борци са Кошара, припадници 53. Граничног батаљона и осталих јединица (знате ви који сте), официри полиције и војске, глумци, и сви остали моји сарадници у екипи: 23. јула двојица мојих продуцената, Немања Мићић и Владан Анђелковић су прекинули на неколико дана снимања филма и ТВ серије „Кошаре“ док не појачају, по њиховим речима, екипу. Појачања су у наредним данима стигла и наставили смо са радом, али је у исто време стигао њихов ултимативни захтев мени да променим сценарио и да га учиним у тој мери „лакшим“ да може да се сниме и филм и серија за четири-пет дана по епизоди, а сви у нашем послу знају да је то темпо рада бржи него на ситкому у студију“, каже Ђого у свом обрац́ању.
Истичуц́и да тема „Кошара“ просто не сме да се сними на такав начин, јер је то срамота и нец́е донети никакав резултат, наводи и да тако нешто никоме није у интересу.
„Да не буде забуне, и министри, и министарства војске и полиције, Генералштаб наше војске и Управа за ванредне ситуације МУП Србије дали су нам све бесплатно и помогли нам заиста братски. Сваки човек међу њима је знао колико је ово важно и колика је наша заједничка одговорност. Исто тако је са Филмским центром, од његовог директора до председнице Управног одбора. Дали су све од себе да нам помогну, а и сада нам дају сву подршку, и за то им хвала у име овог филма. Неки су покушали и да убеде двојицу момака – продуцената, који су умислили да су држава, сила, и да они одлучују у њено име, да се уразуме. Нису вределе ни моје искрене молбе да схвате да смо сви ми „државни службеници“ и да ово нису њихове паре, него државне, а они само треба да их потроше на посао, а не на нешто друго. Нец́у да гледам ни у чији џеп и не занима ме, али знам да смо од државе добили довољно новца да снимимо два оваква пројекта, а не неку бесмислицу. Биц́е времена да кажем и колико“.
Ђого наводи да су за осам дана снимили 32 добра минута, између осталог, једну велику акциону сцену, и да су тај материјал измонтирали и показали.
„Ако будем принуђен, ја ц́у и јавно то показати. Поносан сам на све који су у томе учествовали и поред свих организационих невоља. Знам свој посао, и цела екипа може да сведочи како сам се борио и изборио са сваким пропустом који су други направили тих дана. А било их је, и за њих су највише одговорни моји продуценти. Нисмо ни први ни последњи који су мало остали иза плана, али то је толико нормално на почетку снимања и стално се дешава у нашем послу. Али, нико не зауставља снимања, не мења редитеља, целу екипу, сценарио и глумце. Наш сценарио су читали сви у министарствима, све комисије, глумци и борци са Кошара, и сви су стали иза њега. Свидео им се, јер је личан и никоме не држи лекције, не арбитрира о несрец́и људи који су бранили своју земљу, и не дамо га некима који о томе ни приближно не мисле као ми. Биц́е времена да објасним и како је до сарадње са Немањом Миц́иц́ем и Владаном Анђелковиц́ем уопште дошло. Али, ко може да претпостави да ц́е некоме пасти на памет да се не понаша часно на филму „Кошаре“. А нец́е ни моц́и. Кад су ти намере чисте и задатак јасан иза тебе је увек сила, и ја знам да је имам иза себе. Имам вас, хероје са Кошара о којима снимам овај филм, имам глумце, екипу правих другара, јавност, и све честите људе, и не дам после годину дана да нас неко претњама угуши у тишини. Ово је наш филм, и избориц́емо се за њега. Пробао сам све да се наши непријатељи овоме не радују, а било их је доста, али изгледа да морамо да се боримо и радимо више од других да би и о нама нешто проговорили. Зато, до победе. Радимо!“, објавио је Балша Ђого.
Како је Ђого синоћ изјавио за „Новости“, његова објава на Фејсбуку за сада је довољна да јавност чује истину, иако постоје још неки „детаљи“ које овог пута није помињао.
„Имам и још неке страшније податке од ових које сам навео, али о томе ц́емо други пут“, рекао је Ђого.
Спутник
