Мештани Грачанице и околних села други месец за редом суочавају се са до сада невиђеним рестрикцијама пијаће воде. Напори новинара да доћу до праве информације докле ће рестриктивне мере трајати, постају узалудне а не ретко новинари наилазе на благи бојкот или непотпуне информације од стране надлежних. Мештани централног Космета, углавном Срби, у току 24 сата, без воде за пиће су 18 сати. Вода стиже у 10. сати пре подне а славине на водоводном постројењу заврћу се у 16. часова. Углавном, када вода стигне, због испирања водоводне мреже, не може се користити у наредних тридесетак минута. Незванично, главни разлог је некаква гљива која се појавила у Грачаничком језеру а „једини спас“ да се акумулација очисти јесте посебна врста рибе која се треба увести из Албаније. Не ретко, мештани коментаришу да за овакав разлог нису чули од 70. година, прошлог века, када је и саграђено Грачаничко језеро.
Из Одељења за јавну службу при општини Грачаница потврдили су информацију коју су добили од надлежних из водовода, односно, да је гљива једини проблем. Јелена Стојановић, директорица поменутог одељења тврди, да специфична врста гљиве не утиче на здравље људи али да због ње долази до зачепљења усисних канала у акумулацији. Одговор на питање да ли је гљива једини разлог неподношљивих мера рестрикције, термина који су на снази, као и докле ће рестрикције трајати, нисмо могли добити ни од надлежних у водоводу. И поред љубазности на коју смо наишли у телефонском разговору, јасног одговора није било.Због свега, незадовољство мештана постаје све веће, посебно што воде за пиће има у термину када су готово сви или на послу или у школи.
Марина Поповић из Грачанице каже да је ситуација алармантна и ако се овако настави, постоји могућност и појаве епидемије. „Разочарана сам у све што нам раде. На послу сам од девет до седамнаест часова, баш када воде има. Кад стигнем кући, чекају ме судови, веш, неокупана деца. Тако дан за даном. Не могу да верујем да не постоји могућност, ако ништа друго, бар да воду имамо у вечерњим сатима, да можемо да обавимо кућне послове, да одржавамо личну хигијену. Овако, потроваћемо се врло брзо или угушити у смраду који нас окружује унаоколо. Не би ме чудило да се ускоро појаве и некакве болести“ каже Поповићева.
Мука са недостатком воде за пиће натерала је многе мештане да спас потраже у копању бунара. Само у последњих месец дана у Грачаници и околини ископано је више стотина бушотина. Међутим, због оближњег рудника Кишница, флотације и јаловишта, вода је несправна за пиће а често се не може користити ни као техничка.
Андрија Маринковић из Грачанице уложио је три хиљаде евра за копање бунара а воде опет нема. „Копали смо три бушотине, прву на 33 метра, другу на 42 метра и ништа. Трeћи бунар је дубок 18 метара и воде има свега пола метра, која није за пиће а ни за техничку употребу. Код комшије је слична ситуација. Он је копао два бунара и може воду да користи само за заливање баште“ каже Маринковић, који апелује на надлежне органе да што пре учине нешто по овом питању.
У Грачаници и околини живи око 30.000 Срба.
Радио Грачаница
