Шиптарски терористи врше све већи терор над преосталим Србима на КиМ док Србија и међународна заједница ћуте као заливени

Док српски званичници понављају да је безбедоносна ситуација у српским срединама у Метохији алармантна, међународни званичници на Косову о томе упорно ћуте. Серија напада и инцидената наставља се у Гораждевцу.

Пуцано је у Пећи и Жачу, пљачкано по селима Клине. Срби у метохијским местима стрепе од наставка тог бруталног серијала. Тврде да осећају велику напетост, а да су немоћни да било шта учине.

– Све су то јасне поруке да се Срби у Гораждевцу, али и у целој Метохији застраше.Идеја није садашња. Намера да се народ застраши је стара и датира из времена од пре 1999. године. У овој ситуацији, ми смо препуштени сами себи, каже новинар Радио Гораждевца Дарко Димитријевић.  

На кућу Срђана Коматовића у Жачу пуцано је синоћ из ватреног оружја. Било је топло вече, укућани су још били будни када је метак пробио прозорско окно. Косовски полицајац недавно је рањен када је покушао да легитимише групу мушкараца. Патрола их је затекла пред свитање у центру Гораждевца. Без задршке, непозната особа, извукла је пиштољ и пуцала.

– Имајући у виду чињеницу да је пуцано на полицајца који је био на дужности и у униформи, мештани се са правом питају колико су екстремисти спремни да иду зарад остварења својих циљева, каже министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић.

Алармантна ситуација

То је четврти напад за недељу дана. Прошле недеље у Гораждевцу у коме живи око 800 Срба, пуцано је на аутомобил са београдским таблицама, потом је бачен бачен молотовљев коктел на споменик убијеној деци у Бистрици, а у центру села осванула је порука на албанском језику – освета!

– Ситуација је алармантна и забрињавајућа. Људи се плаше, не спавају ноћу. А, зар је мало што су деца погинула 2003. године? Сада и споменик смета. Дира се у ране које нису зарасле. Коме освета? Ми само желимо да преживимо на својим огништима, а толико смо угрожена популација на КиМ да ми никоме нисмо претња, истиче начелница Пећког округа Винка Радосављевић.

Потезање оружја у Гораждевцу догодило се и дан након што је пуцано на три српске породице из Брестовика код Пећи. Миодраг Дешић је тог дана повео четворо малолетне деце у планину, да по традицији, распале роштиљ. На њих су, како кажу, из пушкомитраљеза, пуцале и даље непознате особе.

– Деца су бежала око 20 километара кроз шуму и реку. Око девет увече су стигли кући, а најгоре је што горе нема мреже да се позове помоћ Кфора или полиције, казала је мајка Слађана за локалне медије на српском језику.

Та породица се на Косово вратила 2004. године. И остала, иако су недавно у њиховом селу наоружани разбојници у сред ноћи упали у кућу старијег брачног Џавић. Супружнике су туки и тражили новац, а 70-годишња Стана завршила у митровачкој болници са великим хематомима у пределу ока и потиљка. Нападачи нису пронађени.

“Нешто се дешава”

Слађана још каже да у последњих 20 дана примећује необично понашање када оде у Пећ. Убеђена је да се радници у кафићима и продавницама понашају уздржано.

– Ми који живимо овде осећамо ту напетост, као да се нешто дешава. Знамо када су љути на нас Србе. Сваки пут када нешто није у реду они провоцирају на улици, вређају када виде српске табле, неће да услуже у радњи онако како то иначе. То се дешава последњих дана, додаје Винка Радосављевић, која је нечелница испред институција Републике Србије.

Она замера ћутење представницима међунродне заједнице који стално позвају на мир и толеранцију и очекује да представници Срба у косовском систему ураде нешто, јер “имају механизама и могућности”.

Министарство за заједнице и повратак апеловало је после сваког инцидента, али ни није било довољно за адекватну реакцију.

– Овде је проблем друштво. После свега што се догодило у у Гораждевцу и Пећи, и у тако кратком року, јасно је да је реч о организованој групи и да је циљ дестабилизације на терену, застрашивање српског народа, истиче за министар Јевтић.

Где су безбедњаци?

Шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић најоштрије је осудио напад на породице и позвао надлежне да што пре пронађу и казне починиоце, а КФОР и представнике медународне заједнице на КиМ да уложе стварне напоре у ефикаснију превенцију.

– Кфора нема ни на улицама, ни није присутан и то је велики хендикеп за општу безбедност. Косовска полиција није увек у могућности да спречи све инциденте, поготову у овом делу Метохије. У Клини се пљачка, у повратничим срединама је узурпирана земља, секу се шуме, пуца, додаје новинар Димиријевић.

На питање о безбедности “Вестима” у Кфору нису одговорили, док су из Еулекса упутили на Косвску полицију, поред које починиоце већине кривичних дела остају – непознати. Незванично, српским политичарима дошапуну да “чине све што могу”, да је “проблем у суду који све те починиоце ослободи”, али рад Косовске полиције је много пута озбиљно доведен у сумњу. У последњем случају реаговала и Епархија рашко-призренска. Када је недавно два пута за 48 сати непознати вандали су провалили и оскрнавили цркву Свете Петке у Дрснику, КП је осумњичила Србина, црквењака, исту особу које је звала полицију и кривично дело пријављивала.

Толерантни на нетолеранцију

У првих пет месеци ове године забалежено је 180 етнички мотивисаних напада, и највише у метохијском крају.

– Косовско друштво је показало да је толерантно на нетолеранцију, а случајеви напада на угрожене групе прошли без осуде званичника, представника цивилног друштва и медија, подвлачи Ненад Максимовић, директор Центра за мир и толеранцију.

Он истиче да “политичка мантра” институција у Приштини да је стање мањинских заједница побољшано није поткрепљена доказима. Током 2013. године је забележено 550 етнички мотивисаних напада, од којих је највећи део забележен у метохијском крају.

– Постоји континуитет напада на повратнике који траје годинама без реакције полиције и правосуђа. Тренд се наставио и ове године. Једина је разлика што је тренутна гарнитура представника Срба у косовским иституцијама гласнија у осуди у односу на предходике, али су представници косовских институција и међународне заједнице подједнако слепи на чињенице и глуви на молбе, закључује Максимовић.