Данас ће земља изабрати свог председника, а експерти сматрају да су варијанте две: или Асад, или Ал-Каида.
Ток гласања пратиће парламентарци из 30 пријатељских земаља, између осталог и из Русије. Заједно са председником Башаром Асадом за председника се кандидују мало познати политичари — посланик комуниста из Алепа Махер Абдел Хафиз Хаџар и бизнисмен Хасан Абдел Иљахи ан-Нури — бивши министар који се налази на челу Националне иницијативе за реформе. Први брани интересе радничких маса које су пострадале због кризе; ан-Нури сматра да је приоритет борба против корупције и подршка средње класе.
Према прелиминарним прогнозама, исход избора је предодређен и предност актуелном шефу државе Башару Асаду ће дати најмање 70% грађана који изађу на гласање. Два друга кандидата ће добити обијица по 15%, сматра руководилац Центра за блискоисточна истраживања универзитета Оклахома Џошуа Лендис.
– У суштини Асад нема опоненте, и као такви предстојећи избори могу да се разматрају као референдум. Према сиријском уставу, владајућа партија треба да бира свог лидера, то је Башар Асад. Овог пута има неколико кандидата, конкурената Асада, ипак сви они су изјавили да ће бити срећни ако он победи. Предстојећи избори су покушај да Асад још једном покаже да он контролише ситуацију у земљи, да постоји сиријска држава која је у стању да успешно организује председничке изборе. Избори се одржавају у тренутку када све више сиријских грађана се разочарава у револуцију, коју они више не виде као очигледну алтернативу Асаду.
Према мишљењу сиријског политиколога Мехдија Дахљула, први пут у савременој историји Сирије председнички избори на алтернативној основи ће бити значајан корак на путу ка демократском плурализму. Њихово одржавање у уставном року значи победу независног избора сиријског народа. По његовим речима, за даље политичке кораке и иницијативе Дамаска врло је важно колико људи ће у уторак гласати за Асада.
Сам Асад последњег дана предизборне кампање је изјаво да је Сирија издржала и одбила заверу усмерену против ње захваљујући свом народу. Између осталог, један од његових опонената, Махер Абдел-Хафез Хаџар са тим се само делимично слаже.
– Арапско пролеће је аутентични покрет арапских народа. Људи су изашли на улице с јасним, оправданим захтевима и то је њихово право. Нажалост, међународне политичке снаге су искористиле Арапско пролеће за своје користољубиве циљеве и усмерили га у другом правцу. Првобитно није било никаве завере.
Махер Абдел-Хафез Хаџар сматра да нови шеф државе треба да има три проиртета:
– Прво. Побољашње социјалног положаја наших грађана. Мислим да је криза у земљи започела због сиромаштва неких региона и социјалне дискриминације. Планирам да се борим против сиромаштва путем побољшања економских показатеља и социјалне подршке свих грађана земље.
Друго. Јачање улоге Сирије на међународној сцени. Наша земља има велики поенцијал за сарадњу са земљама БРИКС, пре свега са Русијом и Кином.
Треће. Јачање улоге Сирије у арапском свету. Сирија ће радити на том да у нашем региону не буде деспотизма једне земље. Сирија тежи демократском уређењу, и њоме може да управља само народ. Ради јачања наше позиције у арапском свету биће потребно да се унапреди сиријска економија.
У међувремену, оптимистичке прогнозе поводом будућности Сирије везане су за Асадово име. Како год да се оцењује његова личност, мора да се призна да је актуелни председник једини активни политичар који може да извуче земљу из овог драматичног ћорсокака у којем се она нашла између осталог и кривицом Запада, који је решио да подржи арапско пролеће, не узимајући у обзир особенсоти региона.
Према мишљењу већине експерата, сада се Сирија налази на раскршћу: или ће Асад остати на председничкој дужности, или ће Ал-Каида заузети власт и победити у рату који се води против терориста. Председнички избори су одговарајући моменат да влада покаже да контролише ситуацију у земљи.
Сергеј Дуз,
