23.10.2012. –
Број жртава грађанског рата у Сирији достигао је 30 хиљада људи, борбе не престају, у Дамаску терористи редовно нешто дижу у ваздух. Побуна започета под демократским паролама све више стиче карактер џихада. Подржавши сиријску опозицију, САД, ЕУ и НАТО лоше су замислили на чијим бајонетима носе овамо демократију.
Све је започело, да подсетимо, демонстрацијама које су протекле 15. марта 2011. у Дамаску. Средином лета побуњеници су већ стали под барјаке такозване Слобдне армије Сирије. Шта су прво престављали устаници, за глас Русије испричао је Тјери Мејсан, политолог и власник опозиционе друштвене мреже Волтер.
– Ко чини ове наоружане групације? Прво су то били само Сиријци. Ови људи су се регрутовали из редова сељака, сиромашних слојева сеоског становништва. Они су се придружили крајњим фундаменталистичким токовима ислама. Тако овде код нас у Сирији постоји секта такфи-ир. Такфииристи су крајње агресивни људи, који желе да очисте ислам изнутра. Њихов духовни лидер био је шеик Абдел-Басет-Сид који је водио своју делатност из Саудијске Арабије. Он има своју телевизијску компанију. Давао је директне указе својим сиријским присталицама, при томе књучна парола његовог учења је Хришћане у Бејрут! Алавите у гроб!
Отприлике крајем јануара текуће године међу убијеним и заробљеним побуњеницима све чешће су почели да се појављују странци. Сиријски експерт за међународне односе Мухамед ал Батал је истакао у интервјуу за Глас Русије.
– Углавном то су плаћеници из других арапских земаља, посебно земаља Магреба, тачније Либије, Туниса, Алжира, Марока и слично. Исто тако Јемен је један од главних извора попуњавања редова теорриста, посебно југ ове земље, регион Абјан, град Џаар, где је присутан велики проценат терориста из Ал-Каиде. Из Јемена они долазе у Сирјију преко Јордана. Терористи из Магреба стижу поморским путем преко Либана или Турске.
Прво су плаћеници ратовали лоше. Али после низа пораза побуњеника ситуација се квалитативно променила, истакао је Тјери Мејсан.
– Тако да се сада ове паравојне групације масовно попуњавају странцима уз подршку НАТО официра. Тренирају их професионалци из различитих страних армија. По правилу ови војни инструктори долазе из Турске. Али такође из других земаља НАТО блока. Између осталог из САД, Велике Британије, Француске и Немачке.
Захтеви политичке опозиције се коренито разликују од ретеорике лидера паравојних формација. Устаници никада нису имали демократске циљеве. Они инсистирају на физичкој ликвидацији свих који не деле њихове погледе.
Етно-религиозни фактор сиријског конфликта истиче политиколог Мухамед ал-Батал.
– Ако се разматрају терористи са тачке гледишта конфесије, највећи проценат међу њима припада арапима сунитима. Њих врбују у џамијама псеудо-имами, говорећи им да ће отићи у рај убијајући невернике. А неке од њих чак ни рај не занима, хоће да добију паре.
Углавном, тежећи да се не замарају у конфликту, ЕУ и САД су омогућиле Лиги арапских држава да се активно у њега меша. На тај начин су дали карт-бланш Саудијској Арабији, Катару и другим арапским државама, од којих свака прати у Сирији свој интерес, а сви заједно желе да виде тамо исламски емират. Није искључено да ће уместо династије Асада НАТО добити у Сирији некакву врсту Талибана. Радикални исламисти су научили да врло вешто користе вакуум идеологије и власти приликом пада световних режима. Пример је Авганистан.
