НИКО се није изненадио у Адвокатској комори Ниша, једној од највећих регионалних комора, када им је, крајем прошле недеље, стигло упозорење Полицијске управе из Врања: скоро ниједан адвокат неће да се одазове на позиве полиције да заступа ухапшене по службеној дужности. Разлог – износи које полиција дугује адвокатури достигли су неколико милијарди динара, без наде да ће бити исплаћени!
Тако најсиромашнији грађани с југа земље полако али сигурно остају без правде. Али ништа боље није ни у остатку земље.
– Држава дугује огромне своте адвокатима – каже председник Адвокатске коморе Србије Драгољуб Ђорђевић. – Од Министарства правде потражујемо око пола милијарде динара, а дугови МУП мере се милијардама, али се тачан износ крије. Оно што смо сазнали, и о томе обавестили надлежне органе, јесте да је неколико адвоката ипак волшебно добило новац.
По Ђорђевићевим речима, у питању је сума између 20 и 30 милиона динара, а један бранилац је сам добио чак око шест милиона!
– Не знамо да ли је у питању корупција или нешто друго, и зато тражимо од надлежних да испитају како за некога има пара одмах, док други не могу да наплате труд годинама. Појединци који су добили паре су у адвокатуру прешли из полиције.
Највећа потраживања су за дуговања у кривичним предметима, али има и у породичним, малолетничким и другим. Само Виши суд у Београду, као највећи виши суд у земљи, остао је дужан адвокатима још из 2011. Износи за адвокате достигли су 167 милиона динара, плус још око 115 за вештаке и установе за вештачење. Укупно – 287 милиона! Пошто немају свој буџет, новац за ове потребе у ствари дугују Министарство правде и Високи савет судства.
Велики број бранилаца одлучио је да пресавије табак, и после сваког неисплаћеног случаја тужи државу. Јер, они од државе ионако добијају само половину тарифе, док преосталих 50 одсто трошкова сноси сама адвокатура. Један од оштећених је и Слободан Стојановић:
– У одбранама по службеној дужности учествујем пред Специјалним судом за организовани криминал од 1. фебруара 2011. и од тада нисам добио ни динара! У једном тренутку сам чак тражио прекид поступка док се не створе услови за рад одбране по службеној дужности. Нису ми давали паре ни за копију записника, ни за превоз… Све сам финансирао сам. Ни за заступања пред Вишим судом у десетак предмета за последње три године нисам добио новац.
ПРАКСА У ЕВРОПСКИМ ДРЖАВАМА У веЋини европских земаља суд, пре него што неком додели службену одбрану, тражи прво доказе да ли тај неко заиста не може сам да плати адвоката. Код нас судије то не раде, већ је довољно само да странка каже да неће адвоката. Аутоматски добија бесплатну правну помоћ, јер по Уставу и закону, сви морају да имају одбрану. У Комори сматрају да је то бахато понашање државе и атак на џепове пореских обевзника.
Чак и у случајевима када је тужио државу, спорови су трајали годинама, само да би се исплата одложила. Парнице које је водио због дуговања МУП делом је успео да наплати преко суда, али и та извршења нису била добровољна, већ принудна.
Од око 8.000 адвоката у Србији, трећина се, како кажу у Комори, бави пружањем такозване бесплатне правне помоћи, односно одбранама по службеној дужности.
То значи да новац потражује најмање њих 2.600.
Један број већ се обратио Европском суду за људска права у Стразбуру. Ове тужбе могле би додатно да повећају огромне издатке које држава ионако има по стразбуршким пресудама, а које су на почетку године износиле око 650.000 евра само за накнаду нематеријалне штете, плус још педесетак милиона динара за накнаду материјалне.
– Осим што ће дугови државе расти јер су камате све веће, овакав некоректан однос према адвокатима угрожава и право грађана на једнак приступ правди. Ако ми већ службене одбране финансирамо с половином новца, ред је да и држава плати свој део, или да пристане да пребије с адвокатуром дугове за порезе и доприносе – каже Ђорђевић.
Новости
