Сиромаштво гуши Србију: Просечна плата пусти сан

Просечна плата у мају месецу према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) износила је 469 евра. Међутим, чак 50 одсто запослених прима до 358 евра, а није понуђен одговор колико примају они који подижу просек.

Статистика је израчунала и да су просечни приходи у српском домаћинству 558 евра, па се јасно види, да су за евро нижи од основних издатака. Поставља се питање како онда преживљава просечна српска породица, поготово ако се зна да мали број срећника може да се похвали просечном платом од 469 евра! Тим пре што око 300.000 радника у Србији прима минималац од 228 евра.

Економисти кажу да је преживљавање могуће уколико се грађани задужују, раде додатне послове или их помажу рођаци са села у храни односно дарежљива родбина из дијаспоре у новцу.

Привредник Милан Кнежевић указује да статистика израчунава само просек исплаћених зарада, али да много запослених у Србији плату не добије и зато не улазе у просек.

– Ако би се неко одважио да израчуна просечну зараду урачунавајући и оне који је нису добили, обелоданио би податке о јадним примањима и стандарду запослених, а то баш и није политички профитабилно – каже Кнежевић.

Фантомски запослени

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката каже да, нажалост, у број запослених улазе они који примају плату, али и они који 10 дана раде на тезги на зеленој пијаци.

– Не верујем у статистику, нити у званичну просечну плату. По мојој процени незапослених је око 800.000, док запослених има много мање него што се приказује, било на одређено или неодређено време.

– По мојој процени сиромашних је око 30 одсто. Кад идемо кроз села и мање градове видимо да раде само амбуланте, школе и државна управа. Нико други не ради – категорична је Ранка Савић.

Мање од минималца

Статистика као приходе домаћинста наводи 558 евра, док је просечна плата 469 евра. Наша саговорница каже да то значи да само једно ради или су обоје на минималцу или с јадном платом. Велики број људи прима и мање од минималне зараде.

– Та сума није довољна за подмиривање комуналија и храну чак и у случају да раде два члана породице. Сиротиња буквално живи на хлебу и паризеру. Чак 80.000 људи живи са мање од 228 евра месечно – каже Савић.

Милан Ковачевић, консултант за страна улагања каже да просечна плата од 469 евра спада у ред најнижих у Европи.

– Велики број радника не прима плате или им зараде касне, што није урачунато у статистику. Чини се да је јавни сектор у бољем положају него приватни, а посебно банкарство, без обзира на то да ли је реч о приватном или државном. Боде очи и да поједини државни функционери примају зараде по више основа у разним надзорним и управним одборима, али чини се да то не улази у статистичке показатеље – каже Ковачевић.

Београд предњачи

Просек подижу плате у Београду, нарочито у централним општинама.

На Врачару је просечна зарада близу 780 евра, а у Новом Београду око 745 евра. То је два пута више него у већини општина у земљи и скоро три пута више него у Сврљигу.

Плату мању од 380 евра примају запослени у чак 89 општина у Србији. Чак и у плодној Војводини 17 општина не може да добаци до просечне плате.

Јак динар повећао увоз

Индустријска производња у Србији у мају била је мања за 0,6 одсто у односу на исти месец прошле године. Истовремено динар је све јачи, па средњи курс износи 117,7 динара за евро. Еконимиста Данило Шуковић сматра да јак динар штети извозницима јер то поскупљује њихове производе. С друге стране, увозници трљају руке.

За право му дају подаци РЗС да је вредност извоза робе из Србије у првих пет месеци ове године била већа од седам милијарди евра. Тако је извоз повећан за 8,3 одсто у односу на исти период прошле године, док је увоз већи за 10,8 одсто, и износи девет и по милијарди евра. Самим тим већи је и дефицит који је досегао две и по милијарде евра.

Уметност преживљавања

Просечна плата 469

Приходи домаћинства 558

Издаци домаћинства 559

(Подаци су дати у еврима)

извор: РЗС

Касни свака трећа плата

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку наводи да су истраживања те организације показала да између 30 и 35 одсто зарада касни. Плате које касне статистика не види и стога не чуди висока званична просечна плата у Србији.

– Довољно је да два или три клијента фирме касне са плаћањем и то одмах осете и запослени – каже Рајић.

Издаци домаћинстава

Храна 34 %

Комуналије 17,3 %

Превоз 9,3 %

Одећа 5,3 %

Лечење 4,4 %

(извор :РЗС)

Н. С. Прерадовић, Вести онлајн