Сиромаштво празни учионице

Иако по­да­ци из­ве­де­ни из Пр­вог на­ци­о­нал­ног из­ве­шта­ја о со­ци­јал­ном укљу­чи­ва­њу и сма­ње­њу си­ро­ма­штва све­до­че да око се­дам про­це­на­та уче­ни­ка јед­не ге­не­ра­ци­је пре­вре­ме­но на­пу­сти ре­дов­но основ­но шко­ло­ва­ње, број ђа­ка ко­ји од­у­ста­ју од шко­ло­ва­ња ве­о­ма ва­ри­ра од ре­ги­о­на Ср­би­је, као и од со­ци­јал­но-кул­тур­ног ми­љеа из ко­га де­ца до­ла­зе. Ста­ти­сти­ка све­до­чи да основ­ну шко­лу за­вр­ша­ва 88 од­сто де­це у се­о­ским обла­сти­ма, а сто­па за­вр­ша­ва­ња оба­ве­зног обра­зо­ва­ња још је ни­жа код по­ро­ди­ца ко­је жи­ве у си­ро­ма­штву (72 од­сто), као и код де­це чи­је су мај­ке за­вр­ши­ле са­мо основ­ну шко­лу (75 про­це­на­та).

Ме­ро­ши­на, Ме­две­ђа и Цр­на Тра­ва су оп­шти­не у ко­ји­ма ма­ње од 70 од­сто де­це за­вр­ша­ва оба­ве­зно обра­зо­ва­ње, док се у још 15 оп­шти­на Ср­би­је тај про­це­нат кре­ће из­ме­ђу 70 и 80 про­це­на­та.

По­да­ци Уни­це­фа све­до­че да све­га 63 од­сто уче­ни­ка из ром­ских на­се­ља за­вр­ши осми раз­ред основ­не шко­ле, али са­мо тре­ћи­на њих то учи­ни на вре­ме и без по­на­вља­ња раз­ре­да. Оси­па­ње уче­ни­ка још је ве­ће и дра­ма­тич­ни­је у сред­њој шко­ли – по­да­ци Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку све­до­че да све­га 85 од­сто сред­њо­шко­ла­ца за­вр­ши шко­ло­ва­ње, као и да по­сто­је ве­ли­ке ре­ги­о­нал­не раз­ли­ке ме­ђу де­цом ко­ја од­у­ста­ју од шко­ло­ва­ња.

А ре­зул­та­ти ис­тра­жи­ва­ња Ин­сти­ту­та за пси­хо­ло­ги­ју и Уни­це­фа, под на­зи­вом „Ана­ли­за фак­то­ра ко­ји ути­чу на оси­па­ње уче­ни­ка”, по­ка­зу­ју да се у ски­ци за про­фил уче­ни­ка ко­ји су под ри­зи­ком да од­у­ста­ну од шко­ло­ва­ња на­ла­зе ђа­ци ко­ји жи­ве у не­до­вољ­но раз­ви­је­ним оп­шти­на­ма и си­ро­ма­шним по­ро­ди­ца­ма у ко­ји­ма обра­зо­ва­ње ни­је до­вољ­но вред­но­ва­но и пре­по­зна­то као „ви­за” за из­ла­зак из бе­де. У овим по­ро­ди­ца­ма че­сто „ца­ру­ју” ал­ко­хо­ли­зам и бо­ле­сти, на­си­ље је уоби­ча­је­но сред­ство ко­му­ни­ка­ци­је, а оне су не­рет­ко „окр­ње­не” смр­ћу или раз­во­дом ро­ди­те­ља. Осим то­га, ро­ди­те­љи ових ђа­ка не­рет­ко од­ла­зе на рад у ино­стран­ство и во­де де­цу са со­бом, ко­ја због то­га пре­ки­да­ју шко­ло­ва­ње.

– Под нај­ве­ћим ри­зи­ком од оси­па­ња су де­ца ко­ја има­ју ве­ли­ки број из­о­ста­на­ка, ко­ја су пре­шла на ван­ред­но шко­ло­ва­ње или су по­на­вља­ла раз­ред, има­ју успех у прет­ход­ним раз­ре­ди­ма с про­сеч­ном оце­ном ма­њом од 3,00 или по­ти­чу из по­ро­ди­ца с из­ра­зи­то ни­ским со­ци­јал­но-еко­ном­ским ста­ту­сом и ни­ским обра­зов­ним ни­во­ом. Ова де­ца че­сто до­ла­зе из по­ро­ди­ца с исто­ри­јом ра­ног на­пу­шта­ња шко­ло­ва­ња или су жр­тве дис­кри­ми­на­ци­је и зло­ста­вља­ња у шко­ли. Ви­со­ка то­ле­ран­ци­ја шко­ле на из­о­ста­ја­ње уче­ни­ка је­дан је од пр­вих ин­ди­ка­то­ра по­ве­ћа­ног ри­зи­ка да ће уче­ник на­пу­сти­ти шко­ло­ва­ње. Украт­ко – ло­ша ма­те­ри­јал­на си­ту­а­ци­ја, ло­ша кли­ма у шко­ли и ло­ши од­но­си с вр­шња­ци­ма, уз не­до­ста­так обра­зов­не по­др­шке, нај­че­шћи су фак­то­ри ко­ји узро­ку­ју оси­па­ње уче­ни­ка из шко­ле – ис­ти­че др Ива­на Сте­па­но­вић Илић, ди­рек­тор­ка Ин­сти­ту­та за пси­хо­ло­ги­ју и је­дан од ис­тра­жи­ва­ча на овом про­јек­ту. На­ша са­го­вор­ни­ца ис­ти­че да је ова сту­ди­ја ра­ђе­на у осам основ­них шко­ла и три­на­ест сред­њих, ко­је су иза­бра­не јер се уста­но­ви­ло да има­ју про­блем с оси­па­њем ђа­ка, а у ис­тра­жи­ва­њу је уче­ство­ва­ло 348 на­став­ни­ка, 21 ди­рек­тор, 47 ро­ди­те­ља, 87 уче­ни­ка и 25 струч­них са­рад­ни­ка.

– Нај­ва­жни­ји ре­зул­тат овог ис­тра­жи­ва­ња гла­си да је оси­па­ње из основ­ног, а по­себ­но сред­њег обра­зо­ва­ња нај­ве­ће у оп­шти­на­ма ко­је спа­да­ју у не­до­вољ­но раз­ви­је­не за­јед­ни­це. Њих од­ли­ку­је ви­со­ка сто­па не­за­по­сле­но­сти и ни­зак со­ци­о­е­ко­ном­ски ста­тус по­ро­ди­ца. Си­ро­ма­штво и не­за­по­сле­ност у ло­кал­ној за­јед­ни­ци до­во­де до по­ве­ћа­не ми­гра­ци­је ро­ди­те­ља у по­тра­зи за за­по­сле­њем, али и укљу­чи­ва­ња де­це у се­зон­ске или по­ро­дич­не по­сло­ве. Усло­ви жи­во­та и ра­да у ло­кал­ној за­јед­ни­ци, где је чак и с ди­пло­мом сред­ње шко­ле те­шко на­ћи по­сао, де­лу­ју де­мо­ти­ви­шу­ће на уче­ни­ке.

Осим то­га, у на­шој зе­мљи ви­ше не­ма пла­ни­ра­ња обра­зов­них сме­ро­ва спрам ло­кал­них тр­жи­шта ра­да. Та­ко у уну­тра­шњо­сти по­сто­ји ве­ли­ки број хе­миј­ских, ко­жар­ских и др­во­пре­ра­ђи­вач­ких шко­ла ко­је су шко­ло­ва­ле ка­дар за фа­бри­ке ко­јих ви­ше не­ма јер су се у ме­ђу­вре­ме­ну за­тво­ри­ле. Де­ца не ви­де пер­спек­ти­ву шко­ло­ва­ња јер не­ма­ју где да се за­по­сле на­кон за­вр­шет­ка шко­ле и за­то од­у­ста­ју од шко­ло­ва­ња. С об­зи­ром на то да је оси­па­ње ве­ће у сред­њим не­го у основ­ним шко­ла­ма, је­дан од на­чи­на ње­го­ве пре­вен­ци­је је­сте уво­ђе­ње оба­ве­зе по­ха­ђа­ња сред­ње шко­ле – оце­њу­је на­ша са­го­вор­ни­ца.

Ди­рек­тор­ка Ин­сти­ту­та за пси­хо­ло­ги­ју ис­ти­че да је за спре­ча­ва­ње оси­па­ња уче­ни­ка ве­о­ма ва­жна са­рад­ња шко­ле и ло­кал­не за­јед­ни­це – по­да­ци овог ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да обез­бе­ђен пре­воз до шко­ле у зна­чај­ној ме­ри сма­њу­ју ри­зик од на­пу­шта­ња шко­ле. По­ка­за­ло се, на­и­ме, да ме­ђу де­цом ко­ја од­у­ста­ју од обра­зо­ва­ња има до­ста ђа­ка пе­ша­ка. Уко­ли­ко је са­рад­ња шко­ле и цен­тра за со­ци­јал­ни рад до­бра и шко­ла од­мах оба­ве­сти цен­тар да де­те не од­ла­зи у шко­лу, ве­ћа је шан­са да се де­те вра­ти у шко­лу. Ва­жи и обр­ну­то – уко­ли­ко у шко­ла­ма по­сто­ји ви­со­ка то­ле­ран­ци­ја на из­о­ста­ја­ње уче­ни­ка, ве­ћа је шан­са да ће уче­ник на­пу­сти­ти шко­ло­ва­ње. На­и­ме, у основ­ним шко­ла­ма ко­је су уче­ство­ва­ле у овој сту­ди­ји број из­о­стан­ка по уче­ни­ку био је око 370, док у сред­њим пре­ла­зио 600 из­о­ста­на­ка.

Аутор: Катарина Ђорђевић, Политика.рс

Фото А. Васиљевић