МИНИМАЛНА зарада ће коначно у четвртак стићи на дневни ред Социјално-економског савета, којим ће председавати премијер Ивица Дачић. О износу, међутим, још нема консензуса између синдиката и послодаваца, па ће, како ”Новости” сазнају, будућу сатницу одредити Влада.
Процењује се да би се цена рада, коју нестрпљиво ишчекује око 600.000 запослених у Србији, могла компромисно подићи за проценат прошлогодишње инфлације (12,2 одсто) јер Унија послодаваца Србије не жели никакве повишице, а синдикални представници очекују макар 15 одсто већу основицу од садашње.
– Минимална цена радног сата се мора повећати јер држава има обавезу да заштити и своје најмање плаћене раднике, макар на исти начин на који штити запослене у јавном сектору и пензионере, будући да њима два пута годишње усклађује приходе са растом инфлације. У супротном, само би ови радници били кажњени – сматра Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије.
У Министарству рада, запошљавања и социјалне политике потврђују да ће се запосленима у државној управи, администрацији, школству, здравству, судству, плата у априлу подићи за два одсто, баш као што ће се за исти проценат повећати и свих 1,69 милиона пензија. Тако ће држава од маја подићи своје расходе за 1,4 милијарде динара месечно, јер ће само повишица плата 535.000 запослених у јавном сектору коштати 481,5 милиона динара, а повишица 1,69 милиона пензија чак 828,1 милион динара. С друге стране, још не даје ”зелено светло” за дизање минималца, иако ће у том случају највеће расходе сносити послодавци.
РАСПРАВА КАСНИ Дневни ред, на којем је као најважнија тачка означена расправа о минималној заради, установљен је још пре два месеца! Од тада, међутим, није одржана ниједна седница, а на последњој, која је била заказана за 1. март, није се појавило довољно представника Владе, због чега је седница отказана.
Синдикалци очекују да се цена радног сата подигне са садашњих 115 на 130 динара, али уједно траже да Влада испуни обећање да ће подићи и износ неопорезивог дела зараде који се најављује још од јесенас. Сада је неопорезиви део зараде 8.240 динара, а тенденција је да се он полако подиже до нивоа минималне зараде. А за почетак он би требало да буде макар 10.000 динара. Тако би радници добијали веће нето зараде, а послодавци би имали мање намете, што би одобровољило многе да изађу из сиве зоне и тако допринесу јачању привреде.
Да је неопходно подићи и неопорезиви део зараде, сагласни су и синдикалци и послодавци, али се, у овом случају, држава томе противи. Небојша Атанацковић, актуелни председник СЕС и Уније послодаваца Србије, каже да се зато држава још ”прерачунава”:
– Ни представници Владе још немају јасан став о будућем износу минималца јер ће то и државном буџету направити додатне расходе. Будући да је држава уједно и највећи послодавац, самим тим што финансира највећи број плата, замислиће се добро шта може да учини.
МИНИНИМАЛАЦ ВУЧЕ ЧИТАВ ЛАНАЦ
Подизањем минималца стварају се услови за подизање свих осталих зарада у републици, јер се он, у већини предузећа, узима као основица за све плате – каже Атанацковић. – То је основни разлог што се послодавци противе повећању јер у садашњој ситуацији нема услова за нове расходе и свако подизање зарада би задало страшан удар предузећима.
Новости
