Заменик директора Секретаријата Енергетске заједнице југоисточне Европе Дирк Бушле изјавио је у недељу да је могуће пронаћи решење за уклапање гасовода Јужни ток у европско законодавство. Он је објаснио да је тешко рећи колико је ситуација у Украјини значајна за Јужни ток, али да је део политичке слике која може да утиче и на разговоре о Јужном току.
Бушле је за портал Еурактив и агенцију Бета рекао да постоји могућност која проистиче из система европских прописа, а подразумева изузимање из процедуре, кроз које је на пример прошао Трансјадрански гасовод (ТАП), али да је потребно узети у обзир и ширу, политичку слику.
“Јужни ток је пројекат који је у интересу многих земаља. Раније се о њему говорило из угла обезбеђивања стабилности снабдевања, а у ова тешка времена је можда најважнији из перспективе улагања. У Енергетској заједници га поздрављамо пре свега због изградње инфраструктуре”, нагласио је Бушле.
На питање да ли има назнака са руске стране да су спремни на уступке и компромис, он је рекао да је формирана радна гурпа у којој Енергетска заједнице не учествује, тако да не може да говори о томе какви ће бити резултати.
“Очигледно, ту је сада реч колико о прописима толико о политици. Политички мора да се сагледа шира слика”, рекао је Бушле.
Он је додао да ако то буде рационалан дијалог, заснован на томе како да се пројекат, односно међувладин оквир, прилагоди тако да се уклопи и у европске прописе, онда ће морати да дође до извесних измене међувладиних споразума које треба да буду базиране на једном моделу за све земље.
Бушле је истакао да се може балансирати кроз процедуре, али да није могуће унапред одредити исход, као што је урађено у међувладиним споразумима које је Русија склопила са земљама кроз које пролази Јужни ток.
Није реч само о формално-правним питањима већ иза њих стоји и очекивање да инфраструктура мора бити отворена и другим учесницима на тржиштима и да се њоме транспарентно управља, рекао је он и додао да мисли да ни руски инвеститори неће бити спремни да улажу у нешто што очигледно није у складу са законом, у нелегалну
инфраструктуру.
“Тежиште европског законодавства на отварању тржишта није нешто што одушевљава инвеститоре, то важи за све, не само за Русе. Разлика је само у политичком значају. Ако погледамо комерцијални, правни аспект, постизање решења је било је могуће и другим случајевима”, истакао је Бушле.
Европска комисија затражила је раније да се пројекат Јужни ток ревидира како би се ускладио са директивама ЕУ, а у јануару је оформљена радна група са Гаспромом која ће се бавити техничким и правним питањима у вези гасоводом. Гасовод Јужи ток требало би да доведе руски гас до купаца у југоисточној и западној Европи цевима испод Црног мора и копном преко Бугарске, Србије, Мађарске и Словеније до Италије.
Вредност пројекта 16 милијарди евра
Вредност пројекта је око 16 милијарди евра, а испоруке гаса би требало да почну 2016. Градња деонице Јужни тока у Србији почела је 24. новембра 2013. и требало би да буде завршена за две године. Вредност тод дела пројекта је 1,9 милијарди евра, а реализује га предузеће Јужни ток Србија, у којем руски Гаспрома има 51 одсто, а Србијагас 49 одсто власништва.
Бета
