Прекомерно загађен ваздух током 2019. године удисао се у Београду, Нишу, Смедереву, Kосјерићу, Панчеву, Новом Саду, Ужицу, Бору, Ваљеву, Kраљеву, Зајечару, Пожаревцу, Суботици и Беочину, показао је Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха који је објавила Агенција за заштиту животне средине. Kривци за ово загађење су ПМ 10 И ПМ2,5 – наш саговорник Огњан Пантић те честице назива “тихим убицама које скраћују животни век”.
Агенција за заштиту животне средине објавила је годишњи извештај о квалитету ваздуха у Србији. Општи закључак – да је ваздух прекомерно загађен у градовима, али да је зона Србије “у зеленом” – доводи се у питање када се погледају детаљни подаци: у областима које су “у зеленом”, по правилу нема уопште мерних станица за оне најситније и најопасније честице (ПМ 2,5, промера до 2,5 микрона, које најлакше продиру у плућа), а на много места не мери се ни концентрација оних крупнијих, ПМ10 честица.
На пример, у Шапцу, Чачку, Врању, Kрушевцу, Kикинди, Сомбору, Сремској Митровици – није било довољно мерења ни података за ПМ10 ни за ПМ 2,5 честице, па су самим тим ова места остала “у зеленом” (види слику – сива поља означавају да нема података).
Наш саговорник Огњан Пантић је и Kоординатор пројеката Енергија, клима и животна средина, већ годинама прати извештаје Агенције за заштиту животне средине и примећује да неке ствари остају исте.
“У погледу извора загађења ствар се није пуно ствари променила. За градове који су у тој највишој категорији загађења, и даље су узрочници ПМ10 и ПМ 2,5 честице. Највећи емитери тих честица су домаћинства и мале топлане”, објашњава Пантић.
Ипак, није све до домаћинстава, има нешто и до индустрије, огромних постројења – рудника и железара.
“Бор је, ја мислим, једини град који је ушао у трећу категорију због прекомерног загађења нечим што нису ПМ честице. То је сумпор диоксид и то је сасвим извесно индустријског порекла. У Бору имате те пикове загађења сумпор диоксидом, што је доста опасно. Смедерево је такође град који има проблема са загађењем индустријског порекла, нису само домачинства у питању”, оценио је Пантић.
Наш саговорник констатује да су, у случају Смедерева и Бора, индустријска постројења повод да различите инстанце избегавају надлежност, пребацују са једних на друге. Једни кажу надлежна је држава, други надлежан је град, трећи кажу то је посао инспекције.
“Оно што је де фацто ситуација јесте да те компаније на основу загађења плаћају казне, али то су привредни преступи и онда њима буквално буде финансијски исплативије да плате казну, него да улажу већи новац у реновирање постројења. Ту је потребна једна доследна и строжа инспекцијска контрола и да се то не третира као привредни преступ, него да буде нека тежа квалификација – загађебје животне средине”, наводи Пантић
Ипак, примећује и добре стране годишњег извештаја Агенције за заштиту животне средине – квалитет мониторинга је драстичмно унапређен. Из државне мреже је прикупљено дупло више валидних сатних вредности, сада је 85 посто, а прошле године је било на 48 посто.
“Kада погледате табеле по категоријама квалитета ваздуха и преглед тога шта се мери у тим градовима, углавном су места у којима се не мери концентрација ПМ честица у првој категорији. Што више будемо мерили, на више различитих места, имаћемо лошије резултате. Kрагујевац је био у трећој категорији, али је ове године стављен у прву, уз напомену да није било довољно мониторинга. Није било испоручено довољно вредности да би се донела валидна оцена”, указује наш саговорник.
Резултати пилот студије коју је урадила Агенција за заштиту животне средине о утицају индустријске загађености на здравље становништва у Бору показују да су становници овог града значајно изложени већем ризику од обољевања и умирања од више врста рака осим тумора коже, а постоји и већи ризик смртности од више других болести.
Наш саговорник подсећа да је повећана концентрација сумпор диоксида, што је случај у Бору, непосредна опасност, док ПМ честице остављају дугорочне последице и скраћују наше животе.
“То је загађење које дугорочно штети организму и скраћује животни век. СЗО је на основу података из 11 градова у Србији, израчунала да је то око 6.000 превремених смрти, а само од прекомерне изложености ПМ 2,5 честица бележи се 3.600 превремених смрти годишње, од чега је пола у Београду”, упозорава Пантић.
Проблем ЕПС-а и угља
ЕПС и термоелектране су такође незаобилазна тема када је реч о загађењу.
“Термоелектране праве проблем, пре свега са сумпор диоксидом, али и са честичним загађењем. Додатно забрињава чињеница да се планирају проширења термо-енергетских капацитета. За недељу дана ће бити јавна расправа поводом просторног плана за изградњу нове термоелектране “Kолубара Б”.
Ми очекујемо помак ка развоју обновљиве енергије, а не развоју нових постројења која се базирају на угљу. Немогуће је направити производњу електричне енергије из угља тако да она буде чиста. Наше термоелектране тренутно доста загађују. Чак и уградња постројења за одсумпоравање троше додатну енергију” , објашњава Пантић.
Он додаје да ЕПС наставља по старом.
“То тако не би требало да буде. Они стално наводе да је се улаже више новца у такозване еколошке прокекте, али то се пре свега односи на ремонте постојећих капацитета. Та средства би требало распоредити на више обновљивих извора енергије”, поручује наш саговорник.
“У околини Железаре људи се гуше”
Смедерево – град који се неретко гуши у црној прашини. Из тамошње Железаре не поричу да имају везе са тиме, али очигледно и не чине довољно да се то не догађа.
Из смедеревског удружења и иницијативе “Црвени беџеви” кажу да нису изненађени тиме што се њихов град нашао на списку оних чији је ваздух у оној трећој, најзагађенијој категорији.
“То значи да је ваздух веома загађен, нездрав и опасан по здравље људи и када је ваздух треће категорије, постоје тачно прописани акције које локална самоуправа треба да спроводи, а које прописује Закон о заштити ваздуха. То су необориве чињенице. Смедерево предњачи по концентрацији ПМ честица, што је доказ да навећи извор загађења долази из индивидуалних кућних ложишта и котларница. Ту је и одговор на питање како да поравимо квалитет ваздуха – да порадимо на томе да већи број грађана пређе на систем даљнског грејанај да им се то олакаша неким субвенцијама, да се конвертују котларнице”, објашњава наша саговорница Наташа Рашковић.
Она истиче да се ни у овог години ништа не мења, па очекује и да извештај Агенције за заштиту животне средине за текућу 2020. годину Смедерево такође сврста у градове са веома загађеним ваздухом. Очекује да ће се додатно повећати и ниво загашења који стиже из индустрије, а који је, како каже, видљив и голим оком.
Запитали смо се и где је ту Железара? А наша саговорница одговара да валидни подаци о томе не постоје, пошто мерачи Агенције за заштиту животне средине не мере загађење у близини тог постројења.
“Нама нису потребни мерачи да бисмо видели стањем голим оком. То ће сваки грађанин Смедерева да вам понови – у околини Железаре људи се гуше”.
Из Агенције за за заштиту Животне средине покушали смо да сазнамо нешто више о кривцима за загађење животне средине и како унапредити ситуацију, али до објављивања овог текста нисмо добили одговор.
Шта пише у извештају
Извештај Агенције за заштиту животне средине показује да је у Ваљеву, Kраљеву и Суботици ваздух био прекомерно загађен због прекорачења концентрација суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, док је у Пожаревцу и Зајечару оцењено да је ваздух треће категорије због прекорачења вредности ПМ10.
Лошију оцену ваздух у Беочину добио је због прекорачења вредности ПМ2,5, а како се наводи због недостатка мерења суспендованих честица у јануару и фебруару добијена је неадекватна слика да је у Сремској Митровици прошле године ваздух био 1. категорије.
Прекорачење вредности суспендованих честица ПМ10 и 2,5 разлог су да ваздух буде оцењен као прекомерно загађен и у Београду, Нишу, Смедереву и Kосјерићу.
Панчево је у 3. категорији квалитета ваздуха због честистица ПМ2,5, Нови Сад и Ужице због ПМ10, а ваздух у Бору оцењен је као прекомерно загађен услед прекорачења граничне вредности СО2. Према оцени квалитета ваздуха прошле године у остатку Србије ваздух је био прве категорије, што значи да се дисао чист или незнатно загађен ваздух, односно ваздух у коме нису прекорачене граничне вредности ни за једну загађујућу материју.
Аутор: Бојана Миловановић, Нова.рс
