Последице замрзавања стенд бај аранжмана Србије са Међународним монетарним фондом
Београд – Међународни монетарни фонд замрзао је аранжман са Србијом након неуспелих преговора током којих је захтевао да Влада врати потрошњу у границе утврђене споразумом са том организацијом. Оваква одлука Фонда значи да ће Србији највероватније пасти кредитни рејтинг, односно да ће камате по којима се задужује порасти, а стране инвестиције ће бити мање.
Како је саопштила Влада Србије, представници ММФ-а навели су да ће прва ревизија кредитног аранжмана бити реализована тек кад ребаланс буџета за ову годину буде усвојен.“Статус аранжмана који Србија има са ММФ-ом остаће непромењен“, наводи се у саопштењу и додаје да ће Мисија поново доћи у Србију половином ове године. На завршном састанку премијера Мирка Цветковића са представницима техничке мисије Фонда, коју је предводила Зузана Мургасова, потврђено је да ће Влада Србије наставити да спроводи све досадашње договоре, укључујући ниво дефицита од 4,25 одсто БДП-а и висину јавног дуга, саопштено је из Владе, без објашњења како ће се то постићи у ситуацији у којој држава троши много више него што је договорено, а привредни раст је много мањи него што је планирано.
Председник Фискалног савета Павле Петровић оценио је да није добро што је ММФ замрзнуо аранжман, јер ће то смањити кредибилност економске политике Владе.
– Пресудно је да се одрже фискални циљеви и да се Влада Србије држи договора да буџетски дефицит у овој години буде до 4,25 одсто БДП-а, односно око 153 милијарде динара – рекао је Петровић, подсетивши да је Фискални савет је још пре два месеца објавио да раст БДП у 2012. неће бити планираних 1,5 одсто, већ између нуле и 0,5 одсто.
Он је додао да ће последица тога бити мањи приход у буџет за 30 до 35 милијарди динара, нагласивши да ће то морати да се надокнади смањењем трошкова или већим приходима. Уколико до тога не дође, упозорава Петровић, дефицит буџета биће 5,3 одсто БДП-а. „Пресудно је да се тај дефицит пре избора не отргне контроли“, нагласио је Петровић. Према његовим речима, Фискални савет ће пратити да ли ће дефицит бити у границама договореним за први квартал ове године и ако не буде, „то ће бити знак да Влада попушта и да може доћи до макроекономске нестабилности, што може имати негативне последице и на инвестиције и поверење међународне јавности“.
– Ако се Влада не буде придржавала фискалних правила о нивоу дефицита и јавног дуга, могуће су турбуленције већ у првој половини ове године – оценио је Петровић, који сматра да ће ребаланс буџета који ММФ захтева вероватно припремати тек нова влада, након избора.
Никола Фабрис, професор Економског факултета у Београду, каже да замрзавање аранжмана није неочекивано, јер је ММФ још пре месец дана истакао да буџет није донет у складу са договором, „тако да је ово вероватно била најблажа варијанта одлуке коју је Фонд могао да донесе“.
– Мислим да се разговори неће наставити до формирања нове владе. Могућ је одређени негативни утицај на кредитни рејтинг Србије који са своје стране повлачи повећање камате, ако се задужујете на тржишту еврообвезница – каже Фабрис, додајући да по питању инвестиција, Србија због глобалне ситуације није ни могла да очекује велики прилив капитала.
Будући да је главни аргумент за закључивање споразума са ММФ-ом био јачање репутације Србије пред инвеститорима, сада се може очекивати да ће управо тај сегмент бити угрожен, а улагања додатно смањена. Ипак, Фабрис сматра да су инвеститорима битније могућности за остваривање профита и пословни амбијент. Битна им је и макроекономска стабилност, али им „није кључно да ли је нешто мало пробијен буџет или не. То више тангира оне који позајмљују новац Србији.“
– По мени је врло необично да се аранжман закључује у предизборној години, то друге земље нису радиле, тако да су вероватно претпоставке од којих се кренуло биле неодговарајуће – закључује овај стручњак.
Земља која не испуњава договор
Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић недавно је изјавио да би застој у преговорима са ММФ-ом, до којег је управо дошло, могао да има веома озбиљне последице. „Кључна опасност од одлагања ревизије је да се Србија дефинише као земља која није у потпуности испунила договор“, истакао је гувернер и додао да би то довело до повећања камата, смањења прилива страних инвестиција и веома озбиљног утицаја на читав низ макроекономских параметара.
Додатна нестабилност
– Замрзавање аранжмана са ММФ-ом створиће додатну нестабилност у привлачењу страних инвеститора, јер је Србија још на листи земаља за које се траже додатне гаранције да би неко дошао и улагао – изјавио је портпарол Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић и додао да због избора у наредних шест, седам месеци у Србији неће имати ко да доноси озбиљне одлуке.
Данас
