СКАНДАЛ ДЕЦЕНИЈЕ! Фонд за развој опљачкао преко милијарду и петсто милиона евра народних пара и ником ништа!

Српски Фонд за развој, деценију уназад, уместо у државној служби био је у служби најмоћнијих тајкуна и партијских људи, а од две милијарде и сто тридесет милиона колико је отишло за кредитирање привилегованих, две трећине никада неће бити враћене, тврди за “Вести” потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић.

Путем тог Фонда, према његовим речима, и поред противљења новог министра привреде Саше Радуловића, настављена је пракса остваривања страначке и личне користи.

– О злоупотреби и утицају партијских моћника на пласмане говори и најновија одлука Управног одбора Фонда да се 1,5 милиона евра додели Агропословима лидера ЛДП-а Чедомира Јовановића, уместо да их добије 150 власника малих фирми у неразвијеним подручјима – указао је он.

Кредити Мишковићу, Богићевићу, Човићу, Костићу, Митровићу…

Делти Мирослава Мишковића додељено 1,2 милијарде динара, Фармакому Мирослава Богићевића укупно 731 милион, Рундап групи Војина Лазаревића 508 милиона, ФМП-у Небојше Човића 535 милиона, МК комерцу Миодрага Костића 300 милиона, YУ поинту тада Зорана Дракулића 280 милиона, ТВ Пинку Жељка Митровића 190 милиона. Тодор из Врњачке Бање добио је 80 милиона, Интеркомерц Горана Перчевића 359 милиона, Рубин Предрага Ранковића Пецонија 200 милиона.

Између 100 и 200 милиона пласирано је АТМ-у Топлице Спасојевића, Гемаксу Ђорђа Антеља и Металцу Драгољуба Вукадиновића, каже Кнежевић, иронично коментаришући да су то све “јадни почетници” из неразвијених подручја, као и да је према обиму средстава “најнеразвијеније подручје” био – Београд.

Кнежевић истиче да моћницима попут Мирослава Мишковића који су кредитирани нико ништа не може и нема санкција ако кредит не врате.

– Ту Пандорину кутију сада је отворио Радуловић и донео разумну одлуку да се преостала средства искористе за смањење пореза и доприноса свим предузетницима. Нажалост, Влада је није прихватила – каже он. 

Говорећи о шеми ове, може се рећи државне пљачке, објашњава да су тајкуни и партијски моћници узимали јефтина средства и враћали комерцијалне скупље кредите, а Фонду нису морали да врате новац у ороченом року. 

– Радило се по систему: фирма се региструје, повуку средства, а онда фирма нестане. Потпуно нетранспарентно, а новац је неретко дељен партијским колегама, путем страначких “сређивача” и по систему “ја теби ти мени”. Тако смо плаћали сви, а користили одабрани, а да апсурд буде потпун, финансирана је та разулареност и предизборне кампање странака на власти – каже Кнежевић дајући један у низу пример фирме Тодор која је добила кредит од милион евра, а, како тврди, 50.000 донирала партији Млађана Динкића.

Кнежевић пита и ко је дао сагласност да се већински приватном Симпу из Врања одобре огромна средства и које то законско упориште омогућава Фонду давање гаранција за кредите од 79 милиона евра, плус најновија гаранција у пословима Јата са Етихадом? Сматра циничном тврдњу актера афере да је у Управном одбору Фонда пола Владе, па је то и напад на Владу и примећује да ни нови чланови Владе нису одолели дискреционом трошењу буџетских средстава па предлажу докапитализацију Фонда.

– За чланове УО паре из Фонда биле су ничије, а за нас привреднике и грађане муком зарађени новац. Зар две и по милијарде евра проћерданих државних пара нису ничија брига? Одговор није могућ без одговорности одговорних. Макар и оних из Владе – закључио је Кнежевић.

Без критеријума и гаранција

Годинама су сви кредити пласирани без критеријума и поуздане гаранције за враћање због чега ће Фонд неславно завршити са преко 1,5 милијарди ненаплативих пласмана. Никада није било теренске контроле трошења новца, док су се менична јемства гасила заједно с фирмама и дугови гомилали, указује Кнежевић на ситуацију у Фонду.

Крај бацању новца у бунар?

У Министарству привреде “Вестима” је речено да тај ресор неће дозволити да се настави бацање новца у бунар, што је до сада често био случај, између осталог, и у Фонду за развој.
– Кроз Фонд за развој до сада је финансирано све и свашта, без јасних критеријума за доделу средстава, без контроле трошења новца након одобравања, као и без анализе ефеката – потврђују Кнежевићеве наводе у Министарству привреде. Поручују да то више неће моћи да се ради.
– Неопходно је урадити анализу свих досадашњих кредита, посебно оних чија отплата касни или су ненаплативи, а таквих је 60 одсто. Истовремено, веома је битна и анализа нових кредита чије се одобравање планира – кажу у том ресору.

Вести