Југослав Вукадиновић, који је својевремено склоњен из конзулата у Солуну због сумњи да је помагао члану земунског клана Дејану Миленковићу Багзију, крајем прошле године је постављен за амбасадора Србије у Египту.
Та информација прошла је прилично незапажено у домаћој јавности, рекло би се да је све заборављено, а биографија опрана.
Од када је био генерални конзул у Солуну до данас прошло је скоро 15 година. За то време Вукадиновић је био на нижим позицијама у Министарству спољних послова, али се уредно, као да се ништа није догодило, провлачио кроз систем. Стрпљиво је чекао своју шансу. Од 2009. до 2013. био је на служби у Нигерији, а затим одлази у Египат, прво на место министра саветника, а затим, у новембру 2017. долази на амбасадорско место.
– У време када је Багзи ухапшен, на власти је био ДСС, који је из необјашњивих разлога био благонаклон према тој екипи. Ми у кући смо претпостављали да је то истовремено разлог што Вукадиновић никада није процесуиран. Држава је вероватно хтела и да заташка скандал који је све могло да изазове, па је он враћен без образложења – каже извор из МСП-а.
О овом случају, као и о хапшења члана земунског клана Дејана Миленковића Багзија у Солуну (на слици изнад), писано је и пре 14 година. Миленковић је планирао бекство из Грчке, где се налазио, а према званичном саопштењу МУП-а, за то је знала и наша полиција. Пар сати пре него што су Миленковићу стављене лисице, руководство српске полиције наредило је пуну приправност полицајаца на граничним прелазима због сумње да ће Миленковић са новим пасошем ући у Србију и Црну Гору.
– Неко из Београда је убрзо (после посете супруге Јасне, 9. јуна. 2004.) сигнализирао Миленковићу (на слици испод) да је откривен и да мора да бежи из Грчке. Ко је то урадио за сада се не зна, нити је наша полиција радила на томе. Миленковић није имао документа и, због строгих контрола, за бекство из Грчке му је био потребан ваљан пасош, који је, како претпоставља грчка полиција, требало да добије баш у нашем конзулату. Од кога, није познато, јер је случај после смењивања Вукадиновића заташкан – испричао је извор те 2004. године.
Повлачење генералног конзула никада није добило званичан епилог. Једноставно се заборавило, и тако би и остало да Вукадиновић није именован за амбасадора у Египту.
Тешко би било замислити да после онога с чим се доводи у везу буде именован за амбасадора у некој европској земљи, што су знали и они који су му пажљиво бирали амбасаде.
Тешко би било замислити да после онога с чим се доводи у везу буде именован за амбасадора у некој европској земљи, што су знали и они који су му пажљиво бирали амбасаде.
Медији о Вукадиновићу 2004.
Недељник „Време“ својевремено је писао да је Вукадиновић дошао на место генералног конзула у октобру 2001, после једног мандата у Македонији и осам месеци у земљи.
– Кажу да је био члан ЈУЛ-а. Није, међутим, кум Горана Свилановића, како се причало около по СМИП-у. Током службе у Солуну изазвао је низ проблема: недисциплина (напуштао Грчку не пријављући путовања СМИП-у); држао скупове солунских Срба разних врста (претежно бизнисмена сумњивог типа) у конзулату; радо примао помоћ спонзора итд. Особље конзулата оптужило га је за корупцију и о томе постоје документа у СМИП-у. Конкретно, да је од извесног Зорана – Зоње Петровића, Аркановог ортака из ФК Обилић, примио или купио (није јасно) извесни „мерцедес 220 Д“, регистарског броја БГ 17-10. Проблем је био у томе, пише у једној изјави, што је возило било крадено, па је једино могло да се користи са дипломатским таблицама „које нико не проверава“ – пише у наведеној белешци.
Блиц.рс
