Берлин, Хамбург, Женева – Последице това стоке, свиња и живине сточном храном на бази кукуруза, загађеног гљивичним отровом афлатоксин Б1, далекосежније су од појединачног проблема по здравље човека који настаје због млека с повишеним нивоом афлатоксина М1, саопштено је „Политици” у Савезном институту за процену ризика у исхрани (БфР) у Берлину.
„Ако је ниво афлатоксина М1 у млеку крава музара повишен, онда је повишен и ниво афлатоксина у мишићном месу, а пре свега у изнутрицама товљеника”, рекао је портпарол Института Јирген Тиер-Кунтке.
За сада нема званичног одговора на питање да ли је све то баш тако и да ли ова сазнања важе и за Србију. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у Београду није нашло за сходно да одговори на питања „Политике” постављена усмено и писмено.
Упркос вишеструким телефонским интервенцијама, аутору ових редова чак није дат одговор на питање да ли је ико у Србији подвргао месо и изнутрице товљеника одговарајућој анализи на присуство афлатоксина.
У складу с дугогодишњим испитивањима берлинског института, афлатоксин из загађеног кукуруза, коришћеног као сточна храна и као тов за свиње и живину, не таложи се само као метаболизовани афлатоксин типа М1 у млеку крава музара, већ и као „непречишћени” афлатоксин Б1 у мишићној маси (у месу) и у изнутрицама свих товљеника – повишене вредности афлатоксина установљене су у месу, у мањем обиму, док је ниво узбуњујући у јунећој, свињској и пилећој џигерици, у бубрезима стоке, свиња и живине, у шкембићима…
О озбиљности ситуације сведоче мере немачког министарства пољопривреде и надлежних покрајинских министарстава, после откривања „афере млеко”, избиле због това стоке, свиња и живине кукурузом загађеним афлатоксином Б1 који, према документацији немачких увозника, потиче из Србије.
У седам покрајина забрањена је прерада млека и пуштање у ланац исхране млечних производа, јунећег и свињског меса и изнутрица, јаја и изнутрица пернатих домаћих животиња.
На основу саопштења БфР број 009/2013 од 4. марта ове године, забрана је укинута, али је остало на снази упозорење по коме исхрана млеком, месом стоке и свиња, месом и јајима живине није проблематична, ако су установљене вредности испод дозвољене границе, а пре свега – ако је реч о краткорочној људској исхрани.
Како би требало тумачити саопштење немачког института за процену ризика у исхрани објаснио је извор у министарству пољопривреде у Берлину: „Редовном исхраном зараженим намирницама и млеком доводи се до ’усијања’ имуни систем човека…
Долази до маргиналних деформација генетске структуре које људски организам може да коригује. Међутим, постоји граница (око које се научници и стручњаци сучељавају) када организам више није у могућности да коригује настале деформације па долази до формирања малигног ткива.”
Другим речима, не би требало препоручити јела попут италијанског специјалитета фегато ал венецијана – рестоване џигерице с палентом као прилогом. Још проблематичније би било истог дана пити контаминирано млеко или јогурт.
Нутриционисти у берлинском институту али и научни извори у Светској здравственој организацији у Женеви истакли су у телефонским разговорима за „Политику” да интензивна исхрана изнутрицама из това загађеног контаминираним кукурузом може да подстакне рак бубрега и цирозу јетре, да оштети генетску комбинацију која утиче на здравље потомака – посебно ако се у истом периоду пије млеко с повишеним нивоом афлатоксина М1.
У Женеви је извор који није желео да буде именован рекао да је „сва трагедија” садржана у неслози међународне заједнице која не може да се договори о јединственим лимитима загађења намирница.
„Још се полази од ЈЕЦФА дефиниције ризика по здравље човека која подразумева да би он требало да буде онолико низак колико је могуће. Као пожељна граница ризика по здравље сматра се однос један према милион (од милион људи оболеће једна особа).”
Наравно, међународни стандард ризика од један према милион не погађа сваког на исти начин. „Ако је неко подложан обољењима бубрега или јетре – посебно ако је обољење у повоју – последице чак и минималног оптерећења афлатоксинима могу да буду кобне”, каже Јирген Тиер-Кунтке.
Подаци који су узбунили немачку јавност после открића афлатоксина у сточној храни, у млеку, месу, изнутрицама и јајима односе се на тамошње стандарде. Граница дозвољеног загађења је до 25 пута нижа него на нашим просторима. На питање како би требало оценити потенцијално загађење српских намирница, саговорници у Берлину и Женеви су остали – неми.
У времену, најзад, док се надлежни у Србији сучељавају око предлога мера које би требало завести да би се превазишли проблеми настали због млека загађеног афлатоксином М1, у Немачкој су водећи велетрговци месом и месним прерађевинама завели ригорозне контроле.
Два концерна – Вион група и БМР – захтевају при откупу меса писане декларације произвођача да при тову нису користили загађени кукуруз, односно и потврде претходних, редовних контрола хране за тов и организама домаћих животиња.
