Москва – Руски археолог Андреј Белински открио је сасвим случајно изузетно лепе и драгоцене скитске златне артефакте старе 2.400 година у подножју Кавказа, објавио је часопис „Археологија”, двомесечник америчког Института за археологију, у најновијем броју за јул–август.
Белински је био задужен да као археолог испита подручје Кавказа са могућим археолошким налазиштима у околини Ставропоља пре него се терен рашчисти за изградњу електроинсталација. На једној њиви је приметио вештачко брдашце које у тим азијским крајевима називају курган и подигнута су да буду гробнице или нека светилишта номадских племена којима је тамо прапостојбина, пренео је Танјуг.
Као искусни археолог Белински се определио да ипак прегледа овај курган висок око четири метра, иако је приметио да је са једне стране био прекопаван, што значи да су га „посетили” пљачкаши гробова.
Пошто је локалитет назвао „Сенгилевској 2”, дао је налог радницима да започну ископавања са оне стране која није била „начета” и било им је потребно скоро месец дана да стигну до дна, где су наишли на глинени под који је деловао као да је природни. Тридесетак центиметара испод глиненог пода наишао је на камену кутију у којој је било неколико прстију и ребара скелета неког младића. Око кутије су биле рупе за стубове вероватно од дрвета који су носили неки покров.
Он што је изненадило Белинског биле су две златне посуде невероватно ефектно декорисане са спољне стране, а испод њих је било неколико златних гривни, један масивни златни прстен и три мала златна пехара. Они који су у неким ранијим временима раскопали курган са друге стране пропустили су да га целог прекопају и тако им је ова златна ризница промакла.
Белински је позвао колегу стручњака за древна азијска племена Антона Гаса из берлинске Фондације за културну баштину и они су се сложили да је то највећи налаз скитског блага за последњих пола века и да курган није само обична гробница већ има много важнију улогу.
Њихова претпоставка је за сада да је ово било место неког светилишта и да је ту била сахрањена ритуално нека жртва уз коју су били положени скупоцени артефакти које су украсили највероватније уметници златари из Грчке или грчких колонија на Црном мору.
У том подручју евроазијских степа живела су од 900. до 100. године пре нове ере номадска ратничка племена која су Грци назвали Скити. Та племена су крстарила пространствима од западне Кине до обала Дунава и сахрањивала су своје ратнике са целокупним благом, а посебно предметима од племенитих метала на којима су били угравирани или рељефно приказани вегетација и припадници животињског и митског света. Иако су се разликовали због велике удаљености, ипак су припадали истој култури, неговали исте погребне ритуале и користили сличан језик о коме се зна само из посредних извора јер нису имали писмо нити су користили грчко које им је било познато због блиских веза са Грцима и њиховим вештим златарима.
Археолози Русије, Украјине, Казахстана, Монголије већ су истражили кургане на североистоку азијске степе и нашли изузетне драгоцене украсе и опрему за коње, али ово је прво значајно откриће у региону савременог Ставропоља, што мења карту простирања Скитске цивилизације.
Белински каже да су стручњаци у Ермитажу, када су видели предмете са налазишта „Сенгилевскоје 2” одмах прогласили да су фалсификати, јер нису могли да поверују да да су тако савршено урађени и у тако добром стању, али када си извршена тестирања у лабораторији и када су показани снимци места где су нађени и остављени пре 2.400 година, признали су да се ради о једним од најлепших примерака скитских артефаката који су икада нађени. На једној посуди су мотиви из неке битке у којој старац убија младог ратника, док је на другој приказан грифон како напада коња.
Агенције,Политика.рс
