Скок цене нафте на светском тржишту и све веће акцизе у Србији разлог још скупљег горива

– Скок цене сирове нафте је знатно повећао трошкове у ланцу прераде нафте и дистрибуције деривата, тако да су просечне малопродајне цене све три врсте горива у Србији претходне недеље увећане за око један динар по литри. Укупно поскупљење бензина и ТНГ ауто-гаса од почетка новембра до данас је око шест динара за литар, дизела осам, што представља повећање од пет до осам процената – наводи Мићовић.

У Србији од 15. фебруара важе нови износи акциза усклађени са растом потрошачких цена у претходној години. Будући, додаје он, да акцизе улазе у основицу за обрачун ПДВ-а, укупно повећање дажбина на бензин износи 0,89 динара, на дизел 0,91 по литри и на ТНГ 0,7 динара по килограму.

– Цене горива расту и у свим земљама у окружењу, брзину промене одређују тржишни услови, али се у свим земљама бележи тренд раста цена горива – објашњава Мићовић.

Упоредна анализа цена горива овог удружења код нас и у региону показује да је бензин још скупљи него што је био и да смо сада јефтинији само од Грчке и Хрватске, док је цена евродизела и даље у самом врху, па се у Србији и даље точи најскупљи евродизел и просечна малопродајна цена је око 148,56 динара што је 15,25 одсто више од просека у региону. Цена ауто-гаса је око 80 динара, што је чак 16 процената више од просека.

Осим драстичног скока цене нафте намети државе су и даље доминантни у цени горива. Акциза на бензин износи 57,84 динара дизела скоро 60, а ауто-гаса 45,17 динара, те тако држави сада по свакој литри бензина припада 60 одсто од цене, евродизела више од 58, а ТНГ 48,7 одсто.

Осим тога возачи кроз цену горива плаћају и накнаду за обавезне резерве од 2,60 динара за литар на бензин и дизел, односно 1,4 динара за ауто-гас. Осим тога у цену горива улази и накнада за енергетску ефикасност (изолација зграда, кућа, замена прозора и врата) од 0,15 и 0,08 динара за ауто-гас.

Србија је у обавези да најкасније до децембра 2022. формира резерве нафте за 90 дана просечног дневног нето увоза, или за 61 дан просечне дневне потрошње. Наша земља се обавезала да резерве за 25 дана достигне до краја прошле године, али тек крајем марта ове ће имати резерве за 21,7 дана што може да утиче на угрожавање енергетске безбедности.

Тим поводом су из Министарства енергетике за сајт Енергија Балкана пре два дана одговорили да је за прошлу годину било планирано да се обезбеде резерве за 25 дана просечне потрошње, али то није постигнуто. А наредног месеца, како обећавају, достићи ће резерве тек за 21,7 дана.

Када се ово има у виду поставља се логично питање, а где су завршиле паре од ове таксе које су уведене 2014., дакле пре осам година, пошто очигледно нису наменски трошене. У ресорном министарству су и на ово питање Енергије Балкана одговорили наглашавајући да ће тражити да се тај новац убудуће наменски троши, као и да већ годинама постоји захтев за то. Приход од таксе не иде у неки посебан буџет, већ њиме располаже Министарство финансија.

Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс