Све до ове недеље нико ван Шкотске није озбиљно схватао могућност да би Велика Британија, најиздржљивија држава у Европи, једина велика земља која није претрпела инвазију, револуцију или грађански рат у последњих 300 година, могла да нестане са мапе. Сада, како се референдум за независност Шкотске ближи (18. септембар), то одједном изгледа сасвим могуће. То у драматично интонираном тексту тврди и колумниста Ројтерса Анатол Калецки, који каже да су изгледи за опстанак заједнице пољуљани након последњег објављеног истраживања јавног мњења, на којем се 47 одсто Шкота изјаснило за самосталност, а 53 за останак у саставу Велике Британије, чиме се јаз између „сепаратиста“ и „униониста“ битно смањио. Почетком године за одлазак се опредељивало 35 одсто, а пре око месец дана тај број попео се на 40 одсто. Како се наводи, чак се агенција Југав (YouGov), која је радила испитивање, изненадила оценивши да је победа опције „за отцепљење“ сада реалнија.

Као катализатор овог расположења јавности помиње се прошлонедељна дебата Алистера Дарлинга, првог човека „униониста“, и Алекса Салмонда, премијера Шкотске и првог међу заговорницима покрета за одвајање. У овом сучељавању, последњем у низу, гледалиште је оценило да је победу однео Салмонд.

Кампања је почела крајем маја ове године (оба табора имала су на располагању 1.500.000 фунти). Легендарни Џејмс Бонд, глумац Шон Конери, од почетка је гласно за отцепљење, али је и Енди Мари, најбољи тенисер на Острву, шокирао јавност изјавивши да ће, ако Шкотска постане независна, играти за ту самосталну земљу. Са друге стране, Џоан Роулинг, позната списатељица и ауторка серијала романа о Харију Потеру, донирала је милион фунти за кампању „Заједно је боље“. Велика звезда Дејвид Боуви поручио је Шкотима да остану у заједници, што су учинили и музичари сер Пол Макартни и Мик Џегер и глумци Мајкл Даглас и Јуан Мекгрегор, преносе британски таблоиди.

Ни богаташи нису седели скрштених руку. Дан за даном штампа је објављивала отворена писма оних који су „за“ и „против“. У листу „Скотсмен“ појавило се саопштење 130 шкотских фирми које су се изјасниле против одвајања од Лондона, док се у „Хералду“ нашло писмо других 200 фирми које сматрају да ће независност донети економску добит. И тако месецима.

„Гардијан“ подсећа да они који су за самосталност процењују да би Шкотска, као независна држава, имала много боље изгледе на пољу економије, јер би са својим бројем становника и начином функционисања могла да заобиђе драматичне потресе, што у систему спојених судова у којем је данас то није случај. Посебно се типовало на нафту и гас, којима је ова земља богата и који јој могу осигурати добар старт.

Исход гласања веома је озбиљно питање, јер се последице шкотског „да“ могу осетити далеко шире. Џорџ Робертсон, бивши генерални секретар НАТО-а и некадашњи британски министар одбране, иначе Шкот, упоредио је још пролетос отцепљење са катаклизмом, додајући да би то угрозило стабилност света и да би потези шкотских политичара могли да отежају Шкотској да после евентуалног одвајања постане чланица ове алијансе или Европске уније.

Проблеми могу да почну већ дан након референдума, преноси Ројтерс, јер би независност Шкотске довела до побуне против Дејвида Камерона, британског премијера, и то у његовим редовима – водила би је десна струја његове партије. Велики уставни проблем појавио би се у мају наредне године, када би требало да се одрже општи избори у целој Британији.

Одлазак Шкотске урушио би демократску легитимност било које владе која би настала након тих избора, тврди Калецки.

Велика Британија је, свакако, на великом тесту. Не само због Шкотске већ и због, у последње време све чешће помињане, идеје напуштања Европске уније, о чему је недавно, пред новинарима на Острву, говорио Борис Џонсон, први човек Лондона, а о чему би њени грађани требало да се изјасне на референдуму 2017. Занимљиво је истаћи да је до сада баш Шкотска важила за средину која је већински проевропска.

Подсетимо, Шкотска је постала део Уједињеног Краљевства пре 307 година, потписавши са Енглеском споразум о уједињењу који је ступио на снагу 1. маја 1707. године.

М. Димитријевић, Политика