Изгледи да Шкотска “освоји” независност на референдуму 18. септембра стварају страх у Европи да би могли да “запале” друге сепаратистичке покрете у тренутку кад су јединство Европске уније и њене границе угрожени
Изгледи да Шкотска “освоји” независност на референдуму 18. септембра стварају страх у Европи да би могли да “запале” друге сепаратистичке покрете у тренутку кад су јединство Европске уније и њене границе угрожени, оцењују данас страни спољнополитички аналатичари.
Док ће националисти од Каталоније до Фландрије гледати у шкотски референдум са надом, дотле ће Брисел да буде нервозан због могућности да се једна велика чланица ЕУ “распадне”.
Страх од “ширења вируса из Шкотске” протеже се до источне границе Уније, где се балтичке земље прибојавају да ће Москва подржати етничку руску заједницу која ће после независности Шкотске захтевати још већу аутономију.
Сарадник лондонског Кингс колежа Пабло Калдерон Мартинес наводи да су се Шпанија и Француска противиле ’90-тих година распаду бивше Југославије и тврди да ће оне данас “окупити све уз себе у ЕУ како би загорчали живот Шкотској због њених покушаја да Каталонију научи лекцију”.
Шпанија се жестоко противи плановима Каталоније да организује референдум, а само питање Баскије важи за једно од најосетљивијих на релацији Париз-Мадрид.
“Веома је тешка ситуација за ЕУ ако Шкотска постане независна”, каже Калдерон Мартинес у изјави АФП-у.
ЕУ већ има пуно проблема које мора да реши – економију у паду и високу незапосленост, због чега је протеклих дана Брисел поручивао да је референдум у Шкотој “интерна ствар”.
Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је свој став јасно изнео још 2012 – свака независна земља која је настала из чланице ЕУ, више неће бити део блока и мораће да поново поднесе захтев за чланство.
Он је, како подсећа АФП, разљутио националисте у фебруару кад је изјавио да ће бити “екстремно тешко” да Шкотска буде аутоматски примљена, упоређујући тада њен случај са Косовом.
Професорка политичких наука на лондонском Универзитету “Квин Мери” Монсерат Гиберно каже да покрети за независност представљају претњу националним државама “које финансирају активности ЕУ”.
Она наводи и да “нико не жели да има ове проблеме кад постоји криза у Украјини, Ираку, на Блиском истоку”.
Иако ће ЕУ у први мах настојати да отежа пријем Шкотске, на крају би би могла да дозволи њено приступање, сагласни су ови аналитичари.
Како се ближи дан референдума, остатак Британије се све више суочава са питањем какве ће последице имати евентуална победа националиста.
Већинско “да” за отцепљење ће можда ојачати позиве да британски премијер Дејвид Камерон поднесе оставку.
Победа националиста ће уједно и бити “стартни пуцањ” за почетак тешких и комплексних разговора британске и шкотске владе о раздвајању две међусобно повезане економије и политичких система који су делили три века дугу заједницу, анализира агенција АФП.
Одвајањем Шкотске, Британија би остала без трећине своје територије, а становништво би постало мање за око осам одсто.
Независна Шкотска била би прва независна земља у Европи од “крвавог распада Југославије и најмлађа земља у свету после отцепљења Јужног Судана од Судана 2011. године”.
Шкотска национална партија (СНП) је већ одредила датум за проглашење независности – 24. март 2016, на 309. годишњицу усвајања Акта уније Енглеске и Шкотске.
“Много тога је непознато шта ће се десити у случају преовлађујућег ‘да’ у четвртак, као и питање да ли ће Шкотска наставити да буде чланица ЕУ као независтан ентитет или ће морати да поднесе нов захтев за пријем”, наводи АФП.
Шкотска влада је раније најавила да ће први корак предузети “убрзо после гласања за независност”, а тиче се формалног захтева за пренос власти на шкотски парламент да установи “уставну платформу за независну државу Шкотску”.
Такође је најавила почетак преговора са ЕУ око договора да се установе услови за “наставак чланства Шкотске”.
Исход референдума доводи у питање и парламентарне изборе у Британији у мају 2015, кад истиче петогодишњи мандат Камеронове владе, јер би датум одржавања могао да буде померен с обзиром да би представници Шкотске седели у посланичким клупама релативно кратко пре проглашења пуне независности.
Аналитичари ипак верују да избори неће бити одлагани, али да новоизабраним посланицима из Шкотске неће бити дозвољено да гласају ни за један закон који се тиче других делова Британије.
Танјуг
Европски закон који брани крштење деце изазвао оштру реакцију Светог Синода Бугарске цркве
Нови Закон о детету, који забрањује родитељима да воде децу на крштења, венчања, литургије, литије и друге црквене делатности, узнемирио је Свети Синод Бугарске православне цркве.
Свети Синод БПЦ чине свих 15 епархијских епископа
Глоба до 5000 лева прети родитељима који воде децу у цркву. То предвиђа пројект Закона о детету, који је подигао на ноге Свети Синод.
У чл. 23, ал. 3, се наводи, да „свако дете има право на заштиту против увлачења у политичке, религиозне и синдикалне делатности“. Нарушења се кажњавају глобом од 2000 до 4000 лева, а за поновљени прекршај – од 4000 до 5000 лева.
По владикама, то означава, да свако, ко жели да крсти дете у Цркви, потпада под удар закона.
„Забрана за учешће у „религиозним делатностима“ представља правно полагање апсолутно неоснованих препрека пред религиозно васпитавање и образовање у дому, храму, вртићу и школи, пред практиковањем религије од стране деце у породичној и друштвеној средини. Јер шта су, ако не форме религиозне делатности, Свете Тајне Цркве (нпр. Св. Крштење, Св. Исповест, Св. Причешће), молитва, упознавање са читањем библијских текстова, богослужење у храму, занимања у црквеној школи, летњи кампови у православним манастирима, литијно хођење, празнични хришћански концерти и друго?“, питају синодални старци у свом званичном ставу.
У њему владике изражавају забринутост, да документ даје недопустиво много права деци и никакве дужности, док се родитељи постављају у потпуности у потчињености својем породу и, као резултат свега, на њих немају никаква права. Синодални старци (у БПЦ Синод чине сви епархијски архијереји) су незадовољни, такође, јер ће увођењечасова о репродуктивном здрављу и планирању породице срушити границу узраста, у којем се почињу полни односи.
«Због ког разлога у пројект закону нема нити један члан, који уређује дужности детета? Да ли је нужно – да би се показало, да се пројављује брига за децу Бугарске – да се стварају услови за озакоњење њиховог претварања у безобзирне личности, које ће живети и расти у сазнању, да су једини носиоци права у дому, а одатле и у школи, до толиког степена, да могу да злоупотребљавају та права и да увлаче своје родитеље/учитеље у судске саморасправе?», пита Свети Синод.
За време патријарха Максима, сада 98-годишњег поглавара, БПЦ је доживљавала велике изазове и искушења. У последње време ова помесна црква се одликује све већим неслагањем са курсем којим иде политичка елита у Бугарској. Медији су све чешће непријатељски расположени према ставовима Цркве. Архијереји се много отвореније него у Србији супротстављају разним девијацијама у друштвеном животу.
Владике су узнемирени и зато што закон поставља родитеље у потчињени положај у односу на државу у вези односа према деци. «Држава не може да буде бољи родитељ детету од правих његових родитеља», сматрају они. И подвлаче, да због изолираних примера родитеља, који се не брину добро о својој деци, не треба да се лише родитељских права остали.
Текст става је прихваћен од пуног састава Светог Синода.
ako! dabogda se raspali, sto pre!
ДВЕРИ ЋЕ БИТИ ЖИВИ ШТИТ ЗА ПРЕЗАДУЖЕНЕ ПОРОДИЦЕ http://www.youtube.com/watch?v=BpjFoCINXxA VIDEO
ЋЕТНИЦИ НА КРИМУ https://www.youtube.com/watch?v=pFlLN9E2kcY ВИДЕО ПОЗИВАМО СВЕ ЋЕТНИКЕ НА МАРШ У НОВИ ПАЗАР.