Македонија је, рекло би се изненада и ничим изазвана, преузела на себе задатак који нису успеле да остваре ни најјаче западне силе – да наговори Шпанију да призна независно Косово. Ова помало чак и надреална политичка акција пре свега личи на – јалову работу без резултата.
„Чињеница да званично Скопље није реаговало на обећање заменика премијера Северне Македоније Артана Грубија које је дао председници привремених институција у Приштини да ће та држава тражити од Шпаније да призна независност Косова, више брине него сама изјава“, оцењује за Спутњик Зоран Миливојевић дипломата у пензији.
Изненадни циљ Македоније – натерати Шпанију да призна Косово
Он напомиње да не постоји посебна политичка веза између Северне Македоније и Шпаније, да би Скопље могло да утиче на Мадрид да промени своју одлуку.
„Могуће је и да желе да пред предстојећу фудбалску утакмицу Шпаније и Косова мало подигну прашину и скрену пажњу међународној заједници како би притисли Шпанију која не жели да дозволи да се самопроглашена држава Косово представи у том дуелу као призната суверена држава са симболима“, напомиње Миливојевић.
Према његови речима, други разлог је и тај што је Шпанија „најтврђи орах“ у ЕУ када је реч о непризнавању независности Косова.
„Шпанија је у првом плану и зато што има најтврђи став око непризнавања независног Косова због Каталоније и других проблема који су се већ манифестовали у тој земљи. Резон је, ако се Шпанија преломи, онда ће се и преостале четири чланице ЕУ лакше преломити и признати независност Косова“, објашњава Миливојевић.
Званично Скопље ћути
Оно што саговорника Спутњика више брине од тежине утицаја Скопља на Мадрид је изостанак било каквог коментара владе у Скопљу на изјаву свог министра.
„Чини ми се да је овај потез македонског министра Грубија нешто што показује да је великоалбанска идеја веома живахна и врло присутна у нашем региону. Из тог разлога очекивано је да се македонска влада о томе изјасни, имајући у виду односе са Србијом, али и чињеницу да Македонија није чланица ЕУ, па се поставља питање у ком својству би то њено лобирање било“, пита Миливојевић.
Ништа мање битан, додаје он, у овој причи није ни Вашингтонски споразум који на неки начин Северна Македонија, иако није потписник, крши, јер он има ширу међународну димензију пошто је Скопље ушло у круг присталица „мини Шенгена“, који је део поменутог споразума.
Великоалбанска идеја на делу
„Из свега овога произилази да је ова изјава политичка потврда да је албански фактор у свим структурама у земљама у овом делу Балкана усаглашен око заједничког деловања и подршке и да је питање признања независног Косова, по речима македонског министра Артана Грубија, један од стратешких циљева Северне Македоније“, напомиње саговорник Спутњика.
Груби је од Приштине затражио и подршку за попис Албанаца у Северној Македонији, која је обећала да ће се укључити у тај процес као и да ће радити све да се спроведу започети пројекти, међу којима је и пројект „Призренски пут“.
Спутник
