Економија

Скупа енергија из обновљивих извора

арк је место са обиљем дрвећа, жбуња и цвећа, у којем птичице певају и пчелице зује и где може да се седне на клупу и предахне, или да се лагано прошета. У „ветропарку” нема ни биљака, ни птица, ни инсеката, нити клупа, нити је могуће туда шетати. Међутим, назив „ветропарк” су прихватили разни медији, политичари и сви који нису у струци, јер су га наметнуле компаније које се баве продајом опреме и постројења за обновљиве изворе енергије.

Недавно је у САНУ одржано предавање под насловом „Енергија ветра, биомасе и геотермалних извора”. Жалосно је да је излагање било базирано на пуком преводу проспеката иностраних продаваца опреме, тако да су у тексту фигурирале и у хемији непостојеће формуле означене ћириличним великим словом Ц.

По вокацији, инжењери би требало да се руководе искључиво рационализацијом процеса и опреме, односно да се процеси одвијају по најповољнијој цени, са максималном ефикасношћу. Као и сви досадашњи човекови изуми, тако и поступци за добијање енергије из обновљивих извора имају неке предности и обиље недостатака.

Тако су главни недостаци поступака за претварање механичке снаге ветра у електричну енергију заузимање огромне површине терена постројењима огромних димензија, и отуда тешким за одржавање, као и превисоким ценама набавке и ремонта, док је максимална ефикасност садашњих ветроенергана око 25 одсто. Исто тако, конверзија механичке снаге ветра је дисконтинуалан процес (ветар не дува стално, нити једнаком снагом), па постоје проблеми са напајањем електромреже.

У претпоследњој декади прошлог века код нас су била хит и биогас постројења, која су грађена на сточним фармама, неколико за обраду комуналне отпадне воде и једно за индустријске отпадне воде, које је изградила шведска компанија у Сенти. Ниједно постројење из овог периода није у функцији, те се могу урачунати у наше бројне промашене инвестиције. Анаеробни процес који се одвија у постројењима за биогас је врло спор, осетљив на сваку минималну промену параметара, на пример температуре, хемијског састава супстрата и др, и отуда су опет габарити биодигестора огромни, а тиме и цене набавке, одржавања и ремонта. Настали биогас садржи гасове угљен-диоксид и водоник-сулфид, па је, да би се енергетска вредност биогаса повећала, потребно изградити и скрабере и затим десорбере.

Као инжењер сматрам да постројења за добијање енергије из обновљивих ресурса могу да граде богате државе. Показало се да коришћење ових постројења са садашњим степеном њихове ефикасности и цена може да се квалификује, колоквијално речено, као – скупља дара него мера.

Др Нина Дрндарски,
дипл. инж.

Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Поштована инженјерко Др Нина Дрндарски, чланак вам је јасан и реалан, али не одговара свим заинтересованим за коришћење обновљивих извора енергије, што је и нормално. Никада није било “нема и јаре и паре”. Експлоататори енергије су за, они који осећају лошу страна су против. Које мучне сцене се дешавају на Старој планини у вези градње МХЕ. Тако је када се не сагледају све околности, могућности и интереси. а држава није урадила свој посао до краја. Oна сnaмо сабира бројке, за које свезнајући министри мисле да је на месту, но чије?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!