Функционисање „пејпал” система у Србији неће донети очекивану зараду грађанима који би да тргују путем интернета
Вест да „пејпал” сервис од 13. априла у потпуности функционише у Србији и да је коначно омогућен двосмерни трансфер новца (и слање и пријем) обрадовала је све оне грађане који су до сада путем интернета трговали користећи налоге родбине и пријатеља у иностранству. Ипак, планове о успешном бизнису и трговини помутила је чињеница да су поштанске услуге слања пакета из Србије толико поскупеле у последњој години-две да је цео посао готово обесмишљен.
– Тргујем преко И-беја већ неколико година путем налога у иностранству зато што до сада „пејпал” није радио у Србији и нисам могао овде да подижем новац. Увођене система и код нас мени би требало да олакша посао, али… Дуго смо чекали ову вест, међутим, и није ме толико обрадовала, с обзиром на то да је поштарина прескупа. Дешава ми се често да је слање пошиљке из Србије три-четири пута скупље од вредности производа, а то је онда бесмислен посао. Штета је што се на овај начин укида могућност да људи у Србији зараде у висини просечне плате, па чак и више од тога тргујући путем интернета. Код нас увек постоји „али” и када је реч о најбољим вестима – каже за „Потрошач” Иван Павловић из Новог Сада који „пејпал” користи већ неколико година преко налога у Великој Британији.
У НБС кажу да је „пејпал” систем у априлу 2013. увео опцију слања електронског новца, док је увођење опције пријема новца остављено за касније (као што је то био случај и са другим земљама у окружењу). У октобру је опција пријема пуштена на неколико дана, а онда повучена из техничких разлога, о чему је Народна банка Србије благовремено обавестила јавност, након што је добила потврду од компаније „Пејпал”. – Сви формалноправни услови за увођење и опције пријема и опције слања новца преко страних институција електронског новца, укључујући и „пејпал”, испуњени су још у децембру 2012. године. Од пословне одлуке институције електронског новца зависи да ли ће увести и колико дуго ће задржати неки сервис у одређеној земљи. Сам почетак рада опције пријема новца код овог система, али и чињеница да су друге стране институције електронског новца увеле опцију пријема још 2013. године, још један је доказ да нису постојале било какве регулаторне препреке за увођење ове опције, што опет доказује да су протеклих неколико месеци појединци намерно износили неистине и узнемиравали јавност – кажу у НБС.
У пословању наших грађана и предузећа са иностранством „пејпал” функционише на исти начин као и у већини земаља у свету, а у појединим сегментима Србија је и међу земљама са повољнијим условима. Како кажу у НБС, у Србији није обавезан аутоматски трансфер примљеног новца на банковни рачун, што је за клијенте повољније јер неће плаћати провизију банци за повлачење новца већ ће моћи да примљеним новцем директно даље купују на интернету. Иначе, у нашој земљи услуге пружа „Пејпал” из Сингапура, док у земљама Европске уније услуге овог сервиса пружа систем регистрован у Луксембургу.
– Плаћање и наплата преко институција електронског новца омогућава резидентима, грађанима и предузећима, да брзо и без знатнијих трошкова провизије врше плаћања и наплату за робу и услуге које купују или продају у иностранству. То смањује трошкове трансакције, чиме роба и услуга постају конкурентније у иностранству, док је пренос новца изузетно брз и готово једнако сигуран као и у случају класичне трансакције преко банака. Грађанима и привредним субјектима олакшава се приступ међународном тржишту робе и услуга, нарочито имајући у виду значај глобално препознатљивих институција електронског новца и број продајних места на којима је могуће извршити плаћање коришћењем система тих институција – кажу у Народној банци Србије и напомињу да непосредне позитивне последице могу бити видљиве посебно у одређеним областима као што су ИТ индустрија и интернет предузетништво.
Према њиховим речима, све ово требало би да води модернизацији пословања наших привредника и даљем развоју дигиталне економије и електронске трговине и у нашој земљи. Доношењем Закона о платним услугама, на предлог Народне банке Србије, створене су правне претпоставке да од 1. октобра ове године наши грађани и привредни субјекти обављају платни промет у земљи и са иностранством и преко домаћих институција електронског новца које ће имати седиште у Републици Србији и бити лиценциране од Народне банке Србије. Ово ће такође знатно утицати на додатно смањивање трошкова и повећање конкуренције међу пружаоцима платних услуга који дају ову врсту услуга клијентима.
——————————————————
За грађане и предузетнике
Сервис слања и пријема новца преко „пејпала”, као и преко било које друге стране институције електронског новца, могу да користе грађани, предузетници и предузећа за електронску продају или куповину робе и услуга у иностранству. Дакле, све што грађани или предузећа купе или продају електронским путем у иностранству могу да плате, односно наплате преко „пејпала”.
Јелица Антељ, Политика
