Преполовљен род малина подигао је ове године цену тог воћа на око 210 динара по килограму, али произвођачи купине предају у хладњаче а да не знају по којој цени, мада се незванично помиње да ће бити око 50 динара за килограм, док су трошкови производње око 60 динара.
Председник Асоцијације произвођача малина и купина Србије Добривоје Радовић рекао је за Бету да је аконтна (почетна) цена прве класе малина порасла ове године на око 210 динара по килограму јер је невреме преполовио род па је смањена понуда, а прошле године су куповане за 150 до 170 динара.
„Статистика неће показати да је род малина мањи за 50 одсто јер власници хладњача увозе малине из БиХ и мешају их са малинама из Србије и извозе као домаћи производ“, рекао је Радовић.
Додао је да упркос вишој цени малине произвођачи неће моћи да остваре зараду јер су временске неприлике уништиле део рода па су приноси слаби и једва ће „покрити“ трошкове производње.
„У свету је огромна потражња малина и очекујемо да извозници, након продаје робе доплате још 20 динара по килограму“, рекао је Радовић.
Истакао је да сада због девизног прилива од извоза држава треба још више да мотивише произвођаче малина да обнове производњу.
„Због ниских цена, посебно 2017. године многи су запустили малињаке и Србија, која је међу лидерима у свету по производњи и квалитету малина, изгубила је то место јер је пала производња“, рекао је Радовић.
Он је рекао да Министарство пољопривреде и сада субвенционише производњу малина и купина у куповини засада, механизације, система за наводњавање и друге опреме.
Ове године је, према његовим речима, проблем цена купина јер се то воће већ десетак дана испоручује у хладњаче, а њихови власници још нису саопштили по којој ће их цени платити већ се то стално одлаже.
„Апелујем на откупљиваче да прву класу купина плате 120 динара, а другу 100 динара јер ће се та производња у супротном потпуно угасити иако откупљивачи имају добру зараду“ , рекао је Радовић.
Додао је да је откуп малина по багателним ценама последњих пет-шест година по око 40 динара за килограм допринео да се површина под засадима од око 6.000 хектара смањи на око 1.600-2.000 хектара.
Произвођач купина из села Милошево код Неготина Горан Станчић рекао је за Бету да је предао купине у хладњачу, а да не зна по којој ће их цени платити њен власник јер стално одлаже да то саопшти, али да се помиње цена од око 50 динара по килограму.
„Узгајам купине 19 година и ове године плантажу на 3,5 хектара смањићу на један хектар јер је ‘пропаст’ цена тог воћа од 2015. године“, рекао је Станчић.
У општини Неготин некада је, како је рекао, купином било засађено око 300 хектара, данас нема ни десет јер нема ни људи и на пијаци где су купине 250 динара по килограму и не може се продати ни десет килограма дневно, а он производи више од тоне.
„Трошкови производње купина су око 60 динара по килограму и ако нам понуде око 50 динара јасно је зашто се уништавају плантаже са тим воћем“, рекао је Станчић.
Бета
