Драстична суша узела је данак у Србији, па су домаће прерађивачке фирме већ најавиле увоз соје и сунцокрета из Румуније и Хрватске, а у плану је и увоз из Украјине. Најновија вест је да ће домаће уљаре тону соје плаћати око 330 до 340 евра! Осим ових уљарица и повртне културе у отаџбини нису имале среће са временом, па је на тезгама широм Србије лакше пронаћи македонски него српски парадајз, шпанску него домаћу паприку, док кинески бели лук заузима водеће место.

Како је куповна моћ српских грађана веома ниска, цена диктира потражњу, па ће домаћице ове јесени хтеле не хтеле бирати страно поврће за зимницу, иако је српско свежије и лепше. Спас посрнуле пољопривреде стручњаци виде у удруживању по реформисаном задружном принципу, у чему би, кажу, морала да посредује држава.

Годишњи увоз (цене су у милионима евра)
Парадајз	13,3
Пасуљ	10
Краставци	3,1

До тога да увозно једемо, а домаће бацамо, дошло је због малих субвенција пољопривреди и бесцариснког увоза – каже пољопривредни стручњак Милан Простран.

Према његовим речима, власти нису водиле много рачуна када су потписивале разне споразуме.

– Морали смо бити свесни још када смо закључивали споразуме о слободној трговини са земљама у окружењу у оквиру ЦЕФТА, када смо закључили споразум са Турском, са још неким земљама у окружењу и наравно када смо закључили споразум са ЕУ 2008. године да ће нам бесцарински увоз пре свега створити озбиљну конкуренцију домаћим произвођачима – објашњава Простран.
Једини начин да се оживи посрнула пољопривреда је укрупњавање мале производње, уз издашну подршку државе.

Годишњи извоз кромпира (цене су у милионима евра)

БИХ 3,3

Црна Гора -2,2

Русија -0,5

Нажалост, удруживање међу српским пољопривредницима све је теже, па уместо да паори улазе у ортаклуке, сви се сналазе појединачно. На тај начин воћари зависе од откупљивача и током јесени пропадају јабуке, а купци у Србији једу српске јабуке из Словеније, јер трговци из дежеле имају далеко више хладњача за чување овог воћа.

Србија се почетком године сусрела са још једним проблемом у извозу кромпира. Наиме, иако наша земља у Хрватску уопште није извозила кромпир, тамошњи произвођачи су наш кромпир прогласили за поврће пуно пестицида. Иначе, последњих година ову културу и поред чувеног ивањичког кромпира највише увозимо из Аустрије, Холандије и Немачке.