Славиша Ристић: После сваке Вучићеве мисије на КиМ све мање Срба и Србије

Последњи догађаји на Косову и Метохији потврђују неопходност стварања платформе о КиМ, тако да ће „Отаџбина“ и у будућем периоду инсистирати на томе.

Посланичка група Уједињени је на првој седници парламента Србије када се расправљало о питању Косова и Метохије, а на којој је био присутан и председник Републике Србије, управо инсистирала на формирању мешовитог скупштинског тела састављеног од свих парламентарних странака, као и представника најзначајнијих националних институција – САНУ, СПЦ… – које би се бавило питањем КиМ. Сматрамо да се подршка СПЦ подразумева у одбрани виталних српских интереса, али стиче се утисак да је она на линији државног врха, тако да је за сада њена улога доста анемична, каже за Данас Славиша Ристић, председник Покрета Срба са КиМ Отаџбина и посланик у Скупштини Србије.

Шта се крије иза управо завршене епизоде са барикадама? „Отаџбина“ је јавно упозорила да ниједан српски захтев није испуњен и да је цео председников сценарио „спасавања мира“ фарса. Небојша Јовић из Покрета за одбрану КиМ чак тврди да Срби нису желели да се повуку са барикада и да су председнику Вучићу дали ултиматум да се повуче из преговора, у противном после Божића долазе пред Председништво Србије.

– Најкраће речено то је још једна Вучићева обмана сопственог народа, као и узалуд потрошена енергија народа. Вучићу није први пут да се појави као спасилац мира на простору КиМ. Нажалост, после сваке његове спасилачке мисије Срба и Србије на КиМ је све мање и мање.

О тврдњама да Срби нису желели да се повуку са барикада не могу да сведочим, али евидентно је да је изостала реакција Кризног штаба, чија је морална обавеза била да се после тог „судбоносног“ састанка у Рашки обрати својим грађанима и каже свој став о том питању.

Да ли напетости, провокације и инциденти на северу Покрајине имају везе са француско-немачким предлогом решења за КиМ, о чијим детаљима Вучић тврди да мора ћути и јавности?

– Председник Александар Вучић је доласком на власт вероватно преузео одређене обавезе, односно дао сасвим сигурно обећања западним менторима о заузимању „конструктивног“ става у погледу решавања косовскометохијског питања. Евидентно је да му време цури и да је све што се дешава у последње време стављено управо у ту функцију. Његов став о француско-немачком предлогу се мења готово на дневном нивоу – једног дана каже да папир са тим предлогом није желео ни да узме у руке, а већ сутрадан каже да ће о томе разговарати.

Било би нормално да председник о садржини тог документа – предлога – упозна пре свега Народну скупштину, а и читаву јавност.

Отаџбина је недавно изнела детаље о изградњи седам војнополицијских база у општинама Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, коју је Приштина почела августа 2022. Да ли су и базе део „аранжмана“ за повлачење барикада – да ли ће се обуставити њихова изградња?

– О каквом се „аранжману“ ради када су уклоњене барикаде јавност није упозната. Ситуација са терена је сасвим другачија, наиме специјалне полицијске снаге се након уклањања барикада још више утврђују. Само на магистралном путу Зубин Поток – административни прелаз Брњак, има неколико нових пунктова специјалне косовске полиције, што доводи до додатне узнемирености грађана.

Каква је улога званичног Београда и Српске листе у изградњи тих база на северу КиМ?

– Најблаже речено загонетна. Наиме те базе нису „слетеле“ на локацијама на којима су изграђене. Више од пола године тече реализација тог пројекта, од изградње путне инфраструктуре па до саме изградње база и стационирања специјалних полицијских снага. За све то време изостала је реакција како Београда тако и Српске листе, чији је председник уједно био и министар у тзв. Влади Косова која је и донела одлуку о изградњи истих.

Београд и Српска листа уместо да муњевито реагују конкретним потезима, тек након притиска јавности почели су доста смушено да се оглашавају и да осуђују те потезе Приштине.

Због чега барикаде нису биле скупштинска тема, а није заседао ни Одбор за КиМ?

– Нажалост стална пракса ове власти јесте да најважнију државну и националну тему не ставља пред народне посланике. Њу је приватизовао председник Србије и о свему сам одлучује. Што се тиче Одбора за КиМ, то је пре свега питање за председника Одбора. Сматрам да је Одбор требало да буде у сталном заседању с обзиром да се радило о веома битном и осетљивом питању. Нажалост реакција председника Одбора Милована Дрецуна апсолутно је стерилна када се ради о најважнијем националном и државном питању. Одбор се у време његовог председавања углавном бави усвајањем Извештаја Канцеларије за КиМ.

Лицемерје и инсистирање

Да ли је повратак 1.000 српских војника и полицајаца на КиМ реално могућ и одржив после 23 године протектората УН током ког је једнострано проглашена и на Западу подржана косовска независност, створене косовске безбедносне службе, а Бриселским споразумима укинуте институције Србије на терену?

– Резолуција 1244 СБ УН једини је релевантни међународни документ који регулише стање на Косову и Метохији, тако да могућност и одрживост повратка српских војника и полицајаца на простор КиМ није упитна, с обзиром да је том резолуцијом предвиђен њихов повратак. Друго је питање лицемерства дела међународне заједнице која ово питање благо речено игнорише. Србија мора перманентно да инсистира на поштовању Резолуције СБ 1244, па самим тим и на повратку српских војних и полицијских снага, без обзира на околности које сте навели у питању.

Режимски „дрилови“

Због чега је Отаџбина прећутала случај незаконитог задржавања Раде Трајковић на административном прелазу Мердаре?

– Отаџбина је јасно и недвосмислено указивала на погубност Бриселског споразума, па самим тим и учешћа Срба у тзв. косовским институцијама. Улазак Раде Трајковић и Ненада Рашића у владу тзв. Косова је такође погрешан потез, али сигурно не оправдавамо незаконито задржавање Раде Трајковић на административном прелазу Мердаре. На крају крајева и сами смо пролазили кроз сличне „дрилове“ актуелног режима.