Слаже чим зине! Мало земаља има тако низак дефицит као ми

Премијер Србије је хвалећи владине мере штедње рекао да су оне донеле резултате и да се буџетски дефицит смањује. Он је прогнозирао да ће мањак у републичкој каси до краја године бити 2,87 одсто у односу на БДП, наглашавајући да мали број земаља у Европи и ЕУ има тако низак дефицит.

Ово премијерово предвиђање дефицита је доста оптимистично јер је пре пар месеци у писму ММФ-у навео да ће дефицит бити 3,5 одсто БДП-а. Исто предвиђање мањка у државној каси од 3,5 одсто БДП-а има и Фискални савет. Али када се и то, смело, предвиђање дефицита од 2,87 одсто БДП-а, упореди са дефицитима, тренутним и процењеним, у земљама “Европе и ЕУ” види се да велики број земаља, ипак, има мањи дефицит.

По подацима Еуростата у првом кварталу 2015. године (достпуни подаци на сајту) многе земље у Европи су имали боље резултате од очекиваног мањка у српском буџету од 2,87 одсто БДП-а. Румунија, Летонија, Бугарска, Пољска, Немчака су чак имале суфицит. А бољи резултат од премијерове процене су у пром кварталу ове године имале и Холандија, Кипар, Луксембург, Уједињено Краљевство, Чешка, Финска, Шведска, Данска, Мађарска, Словачка, Шпанија.

Извор: Еуростат

Када се узму у обзир предвиђања дефитица које је урадио ММФ види се да је Србија и даље рекордер, чак и ако успемо у намери да дефицит буџета спустимо на 2,87 одсто БДП-а. Веће процењене дефиците имају Црна Гора, Хрватска, Албанија, Словенија, Македонија, Бугарска. Међутим, Пољска, Мађарска, Словачка, БиХ, Румунија, Чешка, Летонија, Литванија, Естонија имају мање дефиците.

Извор.ММФ

Имајући у виду податке Еуростата о дефицитима у првом кварталу ове године као и ММФ-ове процене дефицита буџета у овој години, изјаву Александра Вучића, да мали број земаља у Европи и ЕУ има “тако низак дефицит” (2,87 одсто БДП-а), као што ће бити наш, оцењујемо као неистину.

Како за Истиномер објашњава Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду европске земље су успеле да се изборе са дефицитом својих буџета и да их доведу на подношљив ниво.

“Од почетка кризе 2008. године европске земље су имале проблема са дефицитом буџета. Али после пар године почеле да спроводе мере штедње тако да су прошлу годину многе земље завршиле са дефицитом буџета који је био испод нивоа три одсто, како је прописано Споразумом из Мастрихта. Проблем имају само медитеранске земље Грчка, Шпанија, Италија које имају велики јавни дуг”, каже Савић.

Он сматра да су уштеде у српском буџету добар резулатат али наглашава да те резултате не смемо преувеличавати.

“Тај смањени дефицит не значи да је Србија изашла из кризе и да ћемо ми живети боље, без обзира на то како то власт представља. Само са подизањем производње можемо да очекујемо реалну основу и за повећање плата и за бољи стандард”, рекао је Савић.

Млађен Ковачевић, редовни члан Академије економских наука каже за Истиномер да је још рано да се дају прогнозе дефицита.

“Потпуно је било очеквиано смањење дефицита када су смањене пензије и плате у јавном сектору. Питање је само колико је то одрживо. Сем тога ако поредимо учешће дефицита у БДП морамо да нагласимо да још увек не знамо са сигурношћу колики ће БДП да буде, без обзира на процене међународних институција. Највећа претња је пољопривреда. Јер ако се продуже суше још неко време биће направљена штета у пољопривреди која ће онда дати лошији резултат од очекиваног и то ће утицати на сам првредни раст”, наводи Ковачевић.