Београд — Србија је једина земља у Европи, уз Грчку, којој ММФ предвиђа раст стопе незапослености. Наредне године ћемо, тврде, бити европски рекордери заједно са Грчком.

У априлском извештају о стању светске привреде, документу презентованом на Пролећном заседању Генералне скупштине Међународног монетарног фонда у Вашингтону, који је у току, стопа незапослености са којом ће Србија завршити ову годину пројектована је на 20,7 одсто, што је један одсто више него што је, према подацима ММФ, наша земља завршила 2014.

Пројекције ММФ тако показују да ће незапосленост у 2016. у Србији скочити са 20,7 на 22 одсто, а једино ће их више бити у Грчкој где ће тај скок бити са 22,1 одсто ове године на 24,8 одсто следеће.

Министар за рад, борачка и социјална питања Александар Вулин каже да није немогуће да је ММФ погрешио. “ММФ уме да погреши. Они су нам, за ову годину, предвидели негативан раст БДП, а ми ћемо имати или нулу или благи раст. Републички завод за статистику је референтна установа и има методологију коју прихвата цео свет. Када она каже да је пала незапосленост, онда је она пала. Повећана је и количина доприноса који се уплаћују у пензиони фонд. Одакле, ако није повећана запосленост. Количина новца која је ушла у пензиони фонд не може да се лажира”, закључује Вулин. Међутим, не треба заборавити да је средином прошле године смањен порез на плате за два одсто, за колико је повећана стопа доприноса за ПИО фонд, што је утицало да буде већи прилив новца у Фонд ПИО.

У Хрватској ће пасти са 17,3 на 16,9 одсто, у Италији са 12,6 на 12,3 процената, у Бугарској са 10,9 на 10,6 одсто, у Словенији са 9 на 8,3 процента, док ће у Румунији стопа незапослености остати иста као и ове године – 6,7 одсто.

Незванично се може чути да је ММФ, у својим пројекцијама за Србију, рачунао на могуће смањење запослености по основу структурних реформи на које се званични Београд обавезао приликом преговора о аранжману.

А ту се помиње да ће статус преко 500 фирми у реструктурирању бити решен до краја ове године. Оквирно се рачуна да ће, у овом процесу, без посла остати бар 30.000 људи. То је могло да определи и прогнозе те међународне институције.

Ту је и корпоративизација јавних предузећа где се такође рачуна да ће многи запослени бити вишак. Рационализација јавног сектора до 2017, бар према процени Фискалног савета, значи мање око 27.000 људи из ових делатности у радном односу. То би, како се рачуна, могло да значи скоро десет одсто мање запослених у држави у односу на 2014.

Мада статистичари Републичког завода за статистику кажу да не знају коју методологију примењује ММФ, као и да се они као државна институција, не баве овом врстом пројекција, стопа незапослености од 19,7 одсто с којом је Србија према подацима Фонда завршила 2014. годину скоро да су потпуно сагласни са стопом коју је недавно објавио и Завод за статистику. Разлика је само 0,1 одсто.

Међутим, стопа незапослености од 19,6 одсто за 2014. коју је објавио Републички завод за статистику добијен је по основу анкете о радној снази, која евидентира да је запослен сваки грађанин Србије који је, бар један сат недељно, радио било какав посао, без обзира на то да ли је реч о стално запосленом или о раднику који ради на црно.

У овој години бићемо једина држава у Европи у којој ће, рачуна ММФ, пасти вредност БДП у односу на 2014. (у којој нам је бруто домаћи производ био у минусу од 1,5 одсто), од 0,5 одсто, тешко да се може рачунати баш на значајнији раст интересовања приватних фирми за нова запослења.

Блиц