Писмо девојчице Дарије Петровић, која нема средстава да се лечи у иностранству, подигло је на ноге целу Србију, а поводом тога огласио се и министар здрављаЗлатибор Лончар.
Вапај детета доживео као политичку критику
– Чињеница је да су представници Буџетског фонда били у контакту са мајком девојчице Д.П. и упознали су је са могућностима како да оствари право на лечење у иностранству (потребно је само доставити конзилијарно мишљење лекара), али се она после тога више никада није јавила – навео је министар.
Уместо да се покрије ушима и моли за опроштај он наставља
– Оба фонда располажу са довољно новца, једино је потребно обратити им се и доставити медицинску документацију – нагласио је Лончар за Тањуг.
Указао је, такође, да за омогућавање лечења деце у иностранству нису одговорни ни посланици, ни министри, ни премијерка, нити председник државе, већ министар здравља, и још једном апеловао на све да се обрате РФЗО или БФ уколико имају мишљење да лечење треба наставити у иностранству, поштујући врло једноставне процедуре.
– Ниједан од постојећих фондова, који располажу са довољним средствима, не могу да реагују на основу отворених писама јавности, већ само на основу медицинске документације, јер је она основа и да нека инострана здравствена установа прими неког на даље лечење – прецизирао је министар.
16-годишњакиња из Бање Ковиљаче је упутила отворено писмо државном врху Србије у ком истиче да јој је држава окренула леђа.
Како су пренели београдски медији, Дарија одбројава последње дане пред заказани одлазак на клинику у иностранство, за који њена породица и пријатеји нису успели да скупе новац.
Између осталог, у писму је навела да се обраћа председнику, премијерки, министрима, посланицима и свим запосленима у министарствима као и докторима „који не дају шансу за њено излечење“.
„Обраћам вам се лично ја, Дарија Петровић, и питам вас, свесна да нећу добити одговоре на моја питања. Зашто ми не пружате шансу да живим, да будем користан и равноправан члан овога друштва? Чиме сам заслужила са својих 16 година да будем системски одбачена из овог друштва? И то само што сам оболела од неке болести. Болести коју ми ви не дозвољавате да се пронађе и можда излечи. Вашим правилима, прописима, администрацијом… И опет се понављам, која важи само за нас мале, неприметне чланове ове системске заједнице. Зашто ме отписујете пре него и што сте ме упознали и уверили се да и ја могу да будем корисни члан заједнице? Зашто ми не пружате шансу? Ако већ нећете да ми испуните жељу да живим, бар ми дајте шансу да се лечим, да покушам, да се борим… Покажите ми да је мој живот вреднији од било које администрације, прописа, система… Дајте ми шансу. Знам да знате, али не знате, а и не интересује вас, 20. августа нећу моћи отићи на клинику, јер нисмо успели. Уз сву подршку народа који се трудио, ми нисмо успели. Нисмо успели да испросимо цену мога живота. Да, нисмо успели. Желим и да вам се захвалим што сте моје родитеље претворили у очајне просјаке, који још очајније пуштају крике вапаја, да спасу једину и највећу имовину која им је остала – мој живот. Што сте нам свима, па и мени, системски затворили сва врата? Да вам се захвалим што сте мој живот одбацили као поцепану крпу. Што сте ми доделили време чекања, а које није мој савезник, као ни ви. Посебно да вам се захвалим што ми нисте пружили шансу и што сте показали колико вреди за вас мој живот. Живот једног 16-годишњег детета“, навела је Дарија у писму.
ИНФО ЖУРНАЛ
