Слободан Бојковић: Благовест архангела Гаврила

Господови кедри

крошње своје њишу,

Светитељи на тамјан миришу,

А Гаврило у пуном сјају и слави,

Кренуо радосну вест да нам јави:

„Радуј се Земљо и људски Роде,

Долази време ваше слободе,

Небо је ближе,

Син Божји стиже.

Од угњетача ће да вас избави,

Божанском светлошћу

ће да вас храни,

Стижу вам, мили, нови дани.

На браник истине постојано стани,

Православље брани, Роде изабрани,

Слободу и даре Божијег Пастира,

Мудрост, којом срце долази до мира.

На праштања међусобна, поштовања,

На свеопшта покајања, Бог вас зове;

Одбацујте душа терет и окове,

Чекају вас хаље царства, светле, нове.“

+ + +

Хук ветрова са планина,

Вита јела не стишава,

Док се шума земљи клања,

Архангела глас одзвања:

„Стижем од Женика,

Нек‘ престане мора рика,

Реке да се у корита врате,

Серафими Највећег, уз почасти прате!

Цвеће све више крунице да шири,

Лав са свим животињама да се измири,

А ваше срце нека спремно буде,

Син је Природу створио за људе.

Земаљски и

Небески дом, вама је дао,

Да би вас, када ту одрастете,

И душу од грехова очистите,

Своме Оцу чисте предао.

И све ће прићи,

Или се покорити Божијем Сину,

У односу на Њега, врх планине

ће доћи у низину,

Сви лажни извори ће

престати тећи,

Кад опет на Земљу

дође Највећи!

Више неће бити болних гора,

Ни згаришта од спаљених шума,

Ни загађених облака и мора.

Љубав ће сву Природу

да обухвати,

Он тај дар

и вама жели дати,

Немојте више оклевати,

Немојте срца затварати.

Ја слећем, да могу покуцати,

Делић љубави вама предати;

А љубав жели у срцу остати,

У њему пребивати,

Вечно живети!

И зато,

Да би у љубави, са Христом био,

Широм отварај срце,

Да за бол и патњу других,

Увек осети трнце,

А за радост живота да се све више шири,

Са свима срце да се измири.

Да бујно расте, ка Небу се вије,

Дрво живота да се развије…

А да се све живо у

једно слије,

Сузе покајања,

И сузе радоснице,

Треба много људи да пролије.

Да Земља може

обожени род доносити,

Птице небеске у слози рађати,

Са синовима, Небом путовати.

Стога,

Немој да ти

већ сутра буде жао,

Ако си се греху предавао,

А досад се ниси покајао;

Што бољи ниси постајао!

Дарове љубави си прихватао,

А љубав другима ниси давао,

У себи и ближњима,

Умножавао!

Зато не часи ни часа више,

Времена нема, промени се,

Да би покајничке молитве

могле да се услише.

Јер у књизи вечног живота,

Бог Отац имена пише,

Словима красним, од сувога злата,

Стално говори, и понавља,

Да свима у свести одзвања:

‘Ко како другоме чини,

Таква ће бити њему плата!

Ко љубав

радосно прима,

Дели је другима,

Духом се не надима,

Тај ће живети уз Мога Сина!’

Зато сам слетео да предам вести,

Какви се са Христом требате срести,

Јер вас ће Господ тада да упита:

‘Кога сте волели?

Да ли сте бољи постали?’

Када на Земљу ускоро,

Он дохита!“

Амин

Основну верзију песме је испевала сестра Луција (у Христу Јулија) Брковић (1943-2016), припадница Богомољачког покрета Светих: владике Николаја Велимировића и архимандрита Јустина Поповића. Брат у Христу Слободан Бојковић (1945 –   ) песму је обрадио, и новим стиховима допунио.

Од истог аутора: „Вапај Јована Претече – Крститеља“ https://balkanskageopolitika.com/2021/03/21/vapaj-jovana-pretece-krstitelja/

„Молитва за обожење и спасење Срба“, у чланку: „Отворено писмо Светом архијерејском Сабору“ http://borbazaveru.info/content/view/13958/47/

„4С – Српски усуд и србска нада“, у чланку: „Народ који заборавља своју прошлост нема ни сопствену будућност“ http://borbazaveru.info/content/view/14048/47/

„Ковид и љубав“  http://borbazaveru.info/content/view/13929/110/Ковид