Слободан Филиповић: О лози Немањића

Предање Виландара преноси, да је владарска лоза Немањића божанског порекла и потиче од Исуса Риста, коју неки продужавају до ћесара Августа. Ако знамо, да Срби имају најстарији некласични владарски родослов у Европи, а да је Србска црква примогена, да ли је случајно што се најстарији изворни помен Риста јавља управо код Немањића у Законоправилу?

Карловачки родослов изводи лозу Немањића од цара Ликинија, који је био србске народности како је то и доказао Реља Новаковић. Поставља се питање, колико су историјски поуздани народно предање, и србски летописи? Много више од пропагандних прича владајуће историографије! Отуда је Немања по Милојевићу 53. србски владар од Свевлада 490. године. али, они и династије нису спорни, већ њихове државе!

Где су државе србских владара? Избрисане су са земљописне карте, како би на библијску и прасрбску реку Дунав, владајућа наука могла да досели неке „Словене“. Србија је под Свевладовићима била од Јадрана и Црног мора до севера Пољске и Балтика. Седам столетја касније, Немањин грб у 11 слика сведочи о величини његовог царства, на истом простору између Јадрана, Црног мора и Татри, где је живео само народ Срба до пре 200 година!

Ко је отац Немањин и од кога су рода његови преци? Тачан одговор даје његов син свети Сава србски патријарх, у виландарској „Повељи Симеона Немање“ где истиче очево старо порекло: Стога по многој својој и неизмерној милости и човекољубљу дарова наших прадедова, и наших дедова да владају овом земљом србском…обнових своју дедовину… Значи, цар Нееман, како Немању исправно зове Пећки летопис, није установио већ обновио србску државу!

Да ли је због тога Драгутин Анастасијевић био пред искључењем из Академије, јер ова институција није хтела да штампа његову књигу „Отац Немањин“, у којој се тврди да Немањићи потичу од зетске владарске династије? Зато, Никола Радојчић опомиње све историчаре, који не узимају у обзир Милојевића и Барски родослов, да државу Немањића изводе ниоткуда: Где је икада тако моћна држава израсла из ничега?.¹

Лоза Немањића се налази на фресци манастира Дечани, а иконе св. Саве србског патријарха, заједно са србским царевима Немањом и Лазаром су међу најважнијима у Кремљу.² Шта је онда узрок опструкција Немањића у науци, која производи бројне заблуде? Агресивна римокатоличка пропаганда, која помоћу извртања чињеница покушава да прикрије континуитет србске културе! Као што негирање Илијаде и њеног песника започиње после ренесансе, тако и негирање Немањића почиње тек после Берлинског конгреса, а нарочито је изражено после Другог рата!

Највећи доказ опструкције у науци, када је у питању „архонт Срибала“, представља јединствен пример девет очева Стевана Трећег Немање, од којих ниједан није тачан! Десети и прави биолошки отац Немање је Драгиња (гр. Драгихна), a значајан спомен његових поседа у Зети (Дукљи, Превали), постоји и дан данас на десној страни реке Бојане у имену регије и насеља Драгиња, који су по њему и добили име. Његов најмлађи син Немања је тринаести пас родослова од Радослава Првог (око 780 године), који су дали Симеон Богдановић и Константин Николајевић у 19-ом, Ђорђе Радојчић у 20-ом и Рајко Кривокапић-Клачински у 21. столетју, у својој књизи „Родом до искона“.³

Међу крвним прецима Немање је и Бодин, кабадахија кога је Ана Комнина назвала „ратоборни злоћа“. Он је деградиран у краља, иако је био двоструки србски цар. Поред почињених братоубистава, он је самовољно озваничио нелегитимне династије Вукановић-Марковић у Рашкој, као и Јаблановиће у Босни. Међу њима је и Деса, фаворит Орбинија, за кога причају да је унук Бодинов, иако се његов син Ђорђе никада није женио. Ради се о другом Деси, брату Јелене жене Беле II. Управо су они из нелегитимне династије Марковић-Вукановић, па им историчари покушавају дати легитимитет преко „орођавања“ с Немањићима.

Погрешно приписивање роду Немањића, стоји у вези нелегитимности лозе Вукановића-Марковића орођених са угарским Арпадовићима, који су на основу ове женидбене везе стекли наводно право поседовања дела србске земље. Отуда, гроф Буонокаре де Видман зетску династију изводи од „Гота“, а саме Немањиће од нелегитимног Вукана рашког жупана, што стоји у вези случаја из Рашке, када је Бодин својевољно и нелегитмно пренео жупанство на своје дворске клетвенике.⁴

Два пута крунисани србски цар Бодин је направио кобну грешку, што није по исконски наследном владарском праву поставио за жупане Рашке своју браћу или стричеве, већ је то наследно право пренео на своје дворјане-клетвенике Марка и Вукана. Погубан и нелегитиман потез Бодина, допринеће касније династичким сукобима и слому србске државе. Зато, Барски родословац сасвим исправно закључује, да су разлози пропасти (србске) државе повезани са узроцима пропадања династије.⁵

Мало је познато, да су Немања и његов савременик роумски (ромејски) цар Манојло Комнен блиски рођаци у шестом пасу! За лозу Комнина кажу да је од Флавија, али се она „губи“ у шестом и појављује као побочна линија у другој половини десетог столетја, од које су Манојло Комнин и касније Наполеон. Родослов Немањића је значи старији око 200 година од роумских Комнина! Немањићи су рођаци и са Кантакузенима, јер је Јован Кантакузен-Немањић син Синише, полубрата цара Душана, чија је сестра царица Ангелина била удата за Тому Прељубовића цара Епира!

Јован је онај монах Јоасаф који је подигао манастир Метеоре, али је касније присвојен, тако што је проглашен за „Грка“. О овом србском цару сведочи слика у Националној галерији у Лувру, где он председава србским Сабором у Цариграду 1351. године. Од исте лозе Немањића, Комнина и Кантакузена је и србски цар Самуило, који имао независну србску цркву, са патријаршијом у Охриду и 31, владичанством! Св. Сава се позивао управо на Охридску патријаршију у континуитету апостолске (крстјанске) Србске цркве која је примогена!

Омаловажавање легитимних Немањића је данас стигло до бљувотине о посрбљеном имену несрбске династије. Нарочито се наглашава како је Немања тобоже крштен по католичком обреду. То је стари историјски фалсификат, који је у науку увео Ђура Даничић 1865. године. Подметање је и „папско крунисање“ Стевана Првовенчаног, које је оборио Љубомир Стевовић још 1995. у часопису „Расковник“, а други пут у „Светигори“ 2004-5. године.⁶

Немању безразложно оптужују да је прекршио право првенства на трону, иако то није истина, јер старији син Вукан је био и остао кнез Зете и Приморја. Чудо мудраци не приметише духовну вертикалу, или, рецимо, да са Немањићима код Срба престају династичка братубистава! Али, Немању оптужују чак и за снохачење, а његовог сина Растка за обљубу исте снахе!? Уз лажне и циничне оптужбе родоскрнућа, иде и заједљивa примедба, како је Јевдокија услед притиска Запада враћена у Цариград „гола и боса“, што је такође гола лаж.

Још се Немања оптужује да је “побио” 20.000 “богомила”. Интересантно, да је цифра „побијених“ баш „у главу“ једнака броју послатих на “онај свет” у Базијеру, од стране римоатоличке цркве, која је до 12. столетја искоренила правоверје на Западу, а то је једнобожачка вера Права (апостолска, крстјанска или светосавска), која је административном реформом руског патријарха Никона, претворена половином 17. столетја у данашњу јудео-масонску Ристову религију.

Према томе, одлука сабора код Петрове цркве у Расу о протеривању богомила (јеретика), односи се на „латинску јерес“ и агресивне католичке мисионаре који су роварили по Рашкој! То потврђује касније и Душанов Законик, који за „латинску јерес“ коју назива „полуверци“, предвиђа казне у члановима шест и осам по законима светих отаца.

Како то, да Немања помоћу „огња и мача“ утерује „ришћанство“, а није могао ништа шачици “богомила” у Босни, толеришући нелегитимне Јаблановиће од којих су каснији Котроманићи? О чему се ту ради? У средњем веку није постојала никаква секта богумила, веч само погрдан назив „богомили“ за припаднике „латинске јереси“, а исту реч је римокатоличка црква повратно користила у истом смислу за правоверне.⁷

Назив „богомили“ за измишљену секту, настао је као погрдан синоним за јерес, по гетском владици Богомилу, аријанцу са Никејског сабора који је у четвртом столетју држао службу на србском језику Беса у Цариграду и Јерусалиму. Богомиле као верску секту, измислила је Аустроугарска тек у 19. столетју из идеолошких разлога, како би прикрила србски карактер цркве у Босни, која је добила право титулисања краљевином ради лакше одбране од сталних папских насртаја.

Немања је обновитељ етнички чисте србске државе, која се по томе разликује од Ромеје (Роума), у којој су Срби такође били најбројнији народ! То значи, да су Немањићи ослобађали, а не освајали србски простор на југу како тврди владајућа историографија! Јер се „своја земља не осваја већ ослобађа“! О томе сведочи грчки попис у Егејској Македонији из 1904. године, у коме је 85% Срба! Такође и народна песма, у којој се Солун назива „србска крајина“. Данас тамо нема Срба, што је директна последица грчког етноцида!

У 12. столетју, почев од Венеције до Цариграда, као и од Алпа и Јадрана до Црног мора, постојала је држава само једног народа, а то су били Срби! Зато, Уве Топер за књигу “Краљевство Словена” опата Орбинија истиче, да је она школски пример настајања наше данашње слике (лажне) историје, јер опат Орбини је добио задатак, не само да уведе “Словене” у науку претварањем Срба у једно безначајно племе, већ и да оснује “нове” краљевине и кнежевине повезане са регионалним именима приказаним у Немањином грбу: Расија, Босна, Бугарска, Кроација, Далмација…

Младалачка поема Станислава Винавера под именом „Немања“, приказује песничко созерцање „жупана“, који је определио Србе да иду путем од земаљског ка небеском! Али, за духовни пут је потребно знање! Немањићи су печатали Законоправило, црквени канон и најсвршенији грађански законик на свету, који претходи читавих 600 година Европи и Наполеоновом грађанском кодексу! Да ли је то разлог, што Срби не могу у Европу са св. Савом?

Као што Немању оптужују да је “побио” Србе “богомиле”, тако његовог сина Растка или св. Саву оптужују да је тобоже “измислио” календар и још приде увео у религију јудео-хуманистичко `ришћанство!? Све три тврдње су најобичније измишљотине владајуће историје, која ни сама не зна за секту “богомила” до 19. столетја, а писани записи србске календарске ере који временски претходе св. Сави, сведоче о културном континуитету Срба.

Још кажу, како постоје ласцивне песме младога Растка упоредне Вуковом Црвен бану! Ако је св. Сава био распусник, зашто су како наводи Доментијан, фреске с ликом светитеља још за његова живота осликаване у Русији? Биће да је св. Сава “грешан”, зато што је обновљеној србској државности ударио темеље духовности, а нарочито што се позивао на примогеност Србске апостолске (правоверне, крстјанске или светосавске) цркве, са континуитетом преко Охридске патријаршије србског цара Самуила, чији је патријарх Јован потписао уговор о независној цркви са Василијем Другим, који је то и испоштовао, али не и његови наследници!

Кључно питање у вези св. Саве гласи: Шта је то србски патрирх св. Сава могао да тражи у Никеји 1219. године, за време „Латинског царства“, када он није основао већ само обновио самосталну Србску цркву? Св. Сава је био србски патријарх, који је већ имао 12 од 31-ог владичанства Охридске патријаршије. Његова титула патријарха и примогеност Србске цркве, у континуитету, довољно сведоче да је она била самостална. Као што нас лажно уче, да је Немања створио србску државу, коју је само обновио, тако нас исто погрешно уче, да је св. Сава установио Србску цркву, иако је само обновио!

Демократија је „мама“ за малоумне и лаковерне, а они Срби који хоће у Европу по сваку цену, треба прво да се поспу „пепелом по глави“, забораве на историјско памћење и „прихвате своје за туђе“! Зато, патријарх Варнава у Божићној посланици за 1937. годину вели: Не постоји никаква средина, или ћемо остати Срби, свесни своје прошлости и аманета наших отаца и прадедова, или отпадници интернационалисти, припадници некакве магле, белосветски грађани и рушиоци живота, без поноса, без вере и без морала.

Слободан М. Филиповић