Услов за СТО, али и за чланство у ЕУ, јесте уклањање отворене забране промета генетски модификованих производа, док узгој може бити и забрањен, навео је у разговору са новинарима извор министарства трговине.
На скупу о значају чланства у СТО за приступање ЕУ речено је и да Србија има начине да се заштити од прилива ГМ производа разним мерама, попут сложених процедура за регистрацију.
Извор из Министарства трговине навео је да Србија може да уведе висок ниво заштите попут ЕУ, у којој се гаји само једна ГМ култура у само пет земаља, а могућност званичне забране узгоја искористило је 19 земаља, од чега 17 на целој територији.
На питање да ли је могуће да нека чланица СТО којој је промет ГМО значајан тражи од Србије да снизи стандарде заштите, у Министарству трговине наводе да би Србија као земља кандидат за чланство у ЕУ могла да добије и помоћ Брисела за решавање тог проблема.
Како наводи извор из тог министарства, Србији је на путу ка ЕУ остало још да заврши преговоре са Украјином и Бразилом, за шта има изгледа да ће бити окончани без великих проблема, док су у преговорима са САД завршена разна сложена питања, али је за ту земљу важно усвајање закона о ГМ.
Приступање СТО је важно за привлачење инвеститора јер пружа предвидљивост и ефикасан начин решавања спорова, а кључни је елемент и за поглавље 30 у преговорима са ЕУ, у којем се обрађују економски односи са иностранством, наводе представници Исак (ИСАЦ) фонда који сутра у Београду организује конференцију Приступање Србије СТО и процесу преговора са ЕУ.
Извештај са скрининга за поглавље 30 још није јавно доступан, а није донета одлука о томе да ли ће бити постављен услов за његово отварање.
У Исак фонду наводе да је у овом поглављу нема много посла када земља приступи СТО, јер приступањем усваја кључне елементе прописа које примењује ЕУ.
Б92
