Шлог све раније удара

МОЖДАНИ удар напада све млађе, показују истраживања. Иако је и даље примарно болест старијих од 60 година, изненађујуће је висок проценат младих пацијената који доживе шлог, и овај тренд је све израженији, упозорава истраживач Бред Кисела, професор неурологије са Универзитета у Синсинатију. Истовремено, опада број старијих особа са можданим ударом, као и укупна смртност од ове болести.

Тим истраживача је упоређивао податке о можданом удару у 17 болница у Охају у Америци. Просечне године када се десио први мождани удар код пацијената пале су са 71 на 69 година у периоду између 1993. и 2005. године. Али, за исто време проценат шлога код одраслих особа млађих од 55 година порастао је са 13 на 19 одсто.

Оно што истраживаче, али и клиничаре нарочито забрињава није само то што мождани удар погађа све млађе, него и што се предвиђа да ће се учесталост шлога у млађој доби на светском нивоу највероватније удвостручити до 2030. године.

Ово није прва студија која је потврдила да све млађи пацијенти постају “жртве” можданог удара, али и даље нема јасног одговора на питање зашто се ово дешава. Научници су упоредили више од 100 студија од 1999. до 2010. године покушавајући да нађу узроке овом тренду, али нису пронашли одговоре.

Кисела сугерише да је један од разлога оваквог тренда оболевања то што млади све чешће болују од болести попут дијабетеса, хипертензије и гојазности, које слабе организам и повећавају ризик од шлога.

Неки стручњаци све већу учесталост шлога код млађих особа повезују и са све већим утицајем стреса на здравље, али и са чињеницом да велики број младих пуши, да се не хране правилно, нити су довољно физички активни.

Некада болести које су се испољавале тек у позним годинама, готово сва хронична незаразна обољења од дијабетеса типа 2 до кардиоваскуларних болести сада започињу у петој, па и у четвртој деценији. Ако тада дође до првог можданог удара, здравствени проблеми ће се само “множити”, уз много лошије прогнозе и мањи квалитет живота него када се први шлог деси у седмој или осмој деценији.

Млади људи најчешће мисле да је шлог само проблем старијих, што се испоставило као нетачно. Као додатни ризик од можданог удара научници апострофирају и коришћење опојних дрога, попут марихуане и кокаина.

– Као додатни отежавајући фактори ризика за мождани удар помињу се трудноћа и прееклампсија код жена, као и коришћење пилула за контрацепцију. Неке неоткривене срчане мане и болести, попут атријалне фибрилације могу у великој мери да допринесу појави можданог удара и у млађим годинама – додаје Кисела.

С друге стране, чињеници да се данас региструје све више можданих удара међу младима, сигурно доприноси и значајно боља дијагностика. Захваљујући томе се региструју и мањи удари који су раније остајали непримећени, јер пацијенти нису препознавали симптоме мањих можданих удара, а нису имали веће последице.

Већина можданих удара настаје када крвни угрушак прекине довод крви у мозак. Млађи пацијенти често осете симптоме, али не довољно јаке да би их приписали шлогу, нити им падне на памет да је посреди мождани удар. Симптоми, попут кривљења лица, немогућности да подигну рамена, успорен и неразумљив говор, знак су за узбуну, и у том случају особа треба што пре да оде код лекара, без обзира на то колико има година.

Тренд све млађих пацијената са симптомима шлога указује на то да би требало више пажње обратити на његове симптоме, јер се често мањи удари не региструју на време. Ако се не оде одмах код лекара, мозак се неповратно оштети, а пацијенти, ако преживе, остају са трајним последицама – проблемима са говором, меморијом, парализом, губитком вида.

Глобално шлог је други узрок смрти, одмах после срчаних обољења и један од великих узрока инвалидности. Сваки пацијент са можданим ударом постаје доживотни пацијент, који је под појачаним ризиком од других хроничних незаразних болести.

– Први мождани удар у тако младим годинама значи дуготрајни здравствени проблем за пацијента, тешкоће за породицу, пацијентов радни статус и велики трошак за друштво – каже Кисела.

Овај стручњак препоручује да је паралелно са активнијим радом на превенцији свих фактора ризика, потребно додатно усавршавати методе ране детекције шлога.

Поправљање лоших животних навика може да смањи ризик од шлога. Редовно вежбање, остављање пушења, здрава исхрана са доста воћа и поврћа и мало соли, генерално здрав живот, најбоља је превенција гојазности, дијабетеса и срчаних обољења. А, тако се смањују и фактори ризика за шлог, нарочито рану појаву ове болести.

ОПОРАВАК ЗАВИСНО ОД ГОДИНА

Код старијих главни узрок су крвни угрушци који се формирају у срцу или у венама, и на путу ка мозгу зачепе крвни суд. Код млађих је чешћи такозвани хеморагијски шлог.

* Млађи

Преживљавање је веће од 90 одсто у року од пет година

Више од 90 одсто је способно да живи самостално после првог можданог удара

Око 50 до 70 одсто може да се врати на посао после шлога

* Старији

Око 40 одсто преживи наредних пет година

Само 40 одсто је способно да живи самостално после шлога

Поновљени шлог у оквиру пет година, за 50 одсто чешће се дешава код старијих него код млађих пацијената

БРЗА РЕАКЦИЈА

Америчка асоцијација за мождане ударе препоручује сигнале који се сажимају у скраћеници “ФАСТ”, сачињеној од почетних слова речи које означавају четири најважније ствари везане за рано препознавање шлога:

Симптоми су:

* Кривљење лица

* Слабост у раменима

* Тешкоће са говором

* Време потребно да се позове или стигне хитна помоћ

Скраћеница “ФАСТ” уједно је и реч која значи – брзо, што је најважније реакција код можданог удара. Тада је најважније да пацијент што пре оде код лекара, како би се зауставило оштећење мозга.

Новости