Српске судије са КиМ решене су да бојкотом искажу протест против пресуде Ивану Тодосијевићу, да покажу да приштински судови имају посебне аршине када су Срби у питању. Тешко је очекивати да сви буду кажњени, а ефекти њиховог поступка још су неизвесни. Једино је сигурно да Србија мора да инсистира на поштовању Бриселских споразума.
Овако бојкот српских судија, након што је Апелациони суд у Приштини потврдио пресуду председнику општине Звечан Ивану Тодосијевићу, коментарише Љубомир Пантовић, адвокат из Косовске Митровице.
Бојкот судија због кршења Бриселског споразума
Тодосијевић је, подсећамо, осуђен на две године затвора под оптужбом да је, рекавши да је такозвани масакр у Рачку измишљотина, ширио расну, верску и међунационалну мржњу. Као реакција на пресуду, судије српске националности јужно и северно од Ибра отпочеле су бојкот судова, док министарка правде у приштинским институцијама Албулена Хаџиу најављује санкције.
Пантовић је убеђен да претња Хаџиуове неће бити остварена због великог броја српских судија.
Бојкот судија, али и пресуда Тодосијевићу додатно ће отежати дијалог између Београда и Приштине, који су ионако већ дуже време у ћорсокаку.
„Очекујем да ће Београд и ово питање врло брзо ставити на дневни ред, јер треба оживети део Бриселског споразума из 2013, да се он примењује онако како треба — да када се Србима суди за одређену врсту кривичних дела, већина у судијским већима буду Срби. Тако је потписано, али нажалост, на терену није примењено“, објашњава Пантовић.
Управо је одбијање косовских Албанаца да примене Бриселски споразум био и повод да српске судије отпочну бојкот институција. Они су незадовољни пресудом Тодосијевићу, јер није испуњена одредба споразума према којој би у већима Апелационог суда која одлучују о предметима везаним за грађане српске националности, требало да буду двоје судија српске и један албанске националности.
Пантовић подсећа да приштински судови воде још неколико процеса против Срба за наводне ратне злочине — он, је, како каже, адвокат одбране у два процеса.
„Ту правде нема нимало. Пресуде се знају, мислим да су унапред написане, пре него што су почела суђења. Због тога мислим да се мора инсистирати да се део споразума који се односи на судове стриктно примењује. Пустити Приштини да тумачи споразум како хоће и да га спроводи како жели, нема никаквог смисла. Пресуда Тодосијевићу то и показује“, истиче он.
Нови споразум у складу са Резолуцијом 1244
Поверење српске заједнице на КиМ ионако је лабаво, а бојкот српских судија због пресуде Тодосијевићу показатељ је додатног урушавања поверења у косовске институције, сматра Александар Гуџић, историчар из Грачанице и подсећа да се Приштина ни до сада није трудила да заштити права Срба. Он наводи пример манастира Дечани, коме упркос одлуци косовског Уставног суда још није враћена одузета земља.
„Годинама уназад траје репресија институција, односно нечињење и нерешавање неких основних проблема. Бојим се да ће ове одлуке и догађаји умногоме утицати да Срби изгубе ионако крхко поверење које су имали у косовске институције“, каже он.
На примеру пресуде Ивану Тодосијевићу показују се све слабости Бриселског споразума, јер не постоје никакве гаранције да ће албанска страна поштовати оно што је потписала, напомиње професор Правног факултета у Косовској Митровици Душан Челић.
„На бројним карикатуралним суђењима Србима за наводне ратне злочине показало се да правосудни систем такозваног Косова није систем који треба да служи праву и правди, него треба да служи даљем насиљу над српским народом на КиМ. Плашим се да бојкот институција неће дати резултате. По мом мишљењу, једини излаз је враћање Резолуцији 1244, јер очигледно је да је читав бриселски процес, не само споразум о интеграцији правосуђа, мртав. Очигледно мора да се дође до новог споразума, али овога пута на основу Резолуције 1244“, напомиње он.
С обзиром да је највећа слабост Бриселских споразума, према речима нашег саговорника, недостатак контролних механизама, нови споразум би морао јасно да дефинише ко и на који начин контролише његово спровођење — потребни су, једном речју, јасни механизми како Србије, тако и међународне заједнице за контролу постигнутог споразума, закључује Челић.
Иван Тодосијевић осуђен је на двогодишњу казну затвора због наводног подстицања на националну, расну, верску мржњу, немир или нетолеранцију, када је током обележавања двадесете годишњице НАТО агресије на СРЈ у Звечану изјавио да је повод за НАТО агресију на СР Југославију била „такозвана хуманитарна катастрофа на простору Косова и Метохије, измишљени Рачак“. Због ове изјаве он је прво смењен са дужности министра администрације и локалне самоуправе у привременим институцијама у Приштини.
Потом је уследила пресуда Основног суда, а након жалбе и пресуда Апелационог суда, који је казну потврдио.
Пресуда Тодосијевићу није прва овакве врсте у последње време — под лажним оптужбама да је изазивао раздор и нетрпељивост, на шест месеци затвора осуђен је Подгоричанин Ристо Јовановић, који је ухапшен на Видовдан на Газиместану. Он је ухапшен пошто је напоменуо специјалној полицији да нема потребе да претресају једну монахињу. Међутим, приштинско тужилаштво ставило му је на терет да је извикивао шовинистичке пароле. Јовановић је осуђен на шест месеци затвора, али је суд прихватио кауцију од 6.700 евра и петогодишњу забрану уласка на КиМ уместо затвора.
Никола Јоксимовић, Спутник
