Оператер система за транспорт гаса Словачке, компанија Eustream саопштила је да има намеру да изгради гасовод од своје земље до бугарско-турске границе. Сматра се да ће овај гасовод бити кључни елемент новог система испорука руског гаса у Европу кроз Турску.

Прелиминарна цена словачког пројекта износи 750 милиона евра. „Гасовод би почео у словачком селу Велике Капушани у близини границе са Украјином, а завршио би се на буграско-турској граници“- пише братиславско интернет издање vEnergetike позивајући се на изворе у компанији Eustream. Претпоставља се да ће половина трасе ићи већ постојећим гасоводом, а да ће део који недостаје бити изграђен на територији Румуније. Изградња би требало да буде готова у року од три године, а капацитет до 20 милијарди кубних метара.

Оперативна и брза реакција словачке државне енергетске компаније сведочи да европски транзитери и потрошачи већ сада журе да заузму своје место у стварању новог система европских гасних токова. Иницијативу за изгрању новог коридора дала је Русија, чиме омогућава да се гас несметано продаје Турској и да се искључи саботирајуће деловање Трећег енергетског пакета ЕУ. Турска није чланица ЕУ, стога теоретски може да испоручује гас купљен у Русији. Последично, Европска комисија не може да говори о некаквом гасном „монополизму Гаспрома“. Осим тога, испоруке гаса преко Турске и Грчке, могу да укључе у транзитне маршруте нове државе, које не би биле учеснице претходног „Јужног тока“- конкретно ту се мисли на Словачку. А то подразумева не само плаћање за транзит, већ и повећање капацитета читавог система који је заснован на интересима максималног броја играча.

Посебно би овде требало подвући питање ресурних могућности испорука. Претпостављени капацитет словачког гасовода може да попуни искључиво Русија. Други испоручиоци једноставно немају довољно ресурса- рекао је за „Росија севодња“ шеф руског Фонда националне енергетске безобедности Константин Симонов:

Гас са азербејџанског извора „Шах Дениз“- једина је варијанта за ЕУ, ако се изузме Русија. Али, то је само 10 милијарди кубних метара гаса годишње. А више нема гаса за Европу нема ни Иран, ни Ирак ни Туркменија.

Обуставу градње „Јужног тока“ словачки лист СМЕ види као „брисање енергетске карте будућности“. Овоме би требало додати фактор оштрог пада цена нафте. „Пад цене нафте био је суштински и брз и такво кретање нафтног тржишта ствара висок степен нејасноћа и неизвестости“- говори директор финансијске компаније White Funds Management у Сиднеју – Ангус Глуски. У таквим околностима, потражња за енергентима и сигурним испорукама у Европи се још више повећава. И руски пројекти највише испуњавају ове услове.