Љубљана — Влада у Љубљани изгледа увређена што је Словенији смањен кредитни рејтинг, а суштина поруке кредитне агенције Мудизе јесте да је “цар го“, пише “Дело”.
Министарство финансија Словеније је незадовољно што америчка кредитна агенција није узела у обзир мере које су предузете ове године ради консолидовања словеначких јавних финансија и банкарског система, што се може сматрати солидним остварењем у датом политичком окружењу, “али не и с обзиром на стање привреде,“ пише словеначки лист.
Шпекулације да ће Словенија на јесен постати шеста чланица еврозоне која је присиљена да тражи помоћ из фондова за спас угрожених чланица еврозоне повећане су пошто су тој држави последња два дана Мудиз и друга агенција за кредитни рејтинг Стандард и пурс, још једном снизиле бонитет, због недовољне капитализације водећих банака и проблема са “затварањем” дефицита буџета.
Као разлог пада рејтинга Словеније медији у Европској унији (ЕУ) наводе и неповољну технолошку структуру извоза те државе, што негативно утиче на укупан бруто домаћи производ (БДП) и могући привредни опоравак земље. “Дело” даље оцењује како ригорозна штедња није решење, јер утиче на слабљење привредне активност у мери да влада није била у стању да постигне споразум о нацрту буџета за наредне две године.
„На срећу, Мудиз није ни био свестан тога када је одлучио да смањи рејтинг Словеније,” закључило је „Дело.“
У међувремену је бивши гувернер словеначке централне банке Франце Архар изјавио како треба учинити све да Словенија не дође у ситуацију да мора да затражи финанцијску помоћ ЕУ.
Архар је у разговору за данашње издање мариборског дневника “Вечер” рекао да би тражење помоћи од Брисела значило одрицање од самосталног доношења економских одлука, додатно повећало цену кредита на приватном финанцијском тржишту и отежало живот обичних градјана у Словенији.
Он тврди како још није касно да Словенија очисти билансе својих водећих банака од лоших кредита чију висину неки процењују и до осам одсто вредности БДП, а главни су разлог тешкоћа и раста цене задуживања.
Словеначка влада би, да би решила тај проблем, могла таква потраживања банака да пребаци на посебну агенцију или фонд за санацију банака које треба основати, те тај дуг покрити државним обвезницама или обвезницама новоосноване институције за коју би сама сносила гаранције, оценио је Архар, а пренела хрватска новинска агенција Хина.
Насупрот Архару, економиста Јоже Дамијан, некадашњи министар развоја у словеначкој влади од 2004. до 2008, сматра како је све вероватније да ће Словенија ипак морати да затражи помоћ ЕУ, не само због биланса банака него и ради финанцирања текућег буџета, јер се ситуација заоштрава, па земља улази у “грчко-шпанску” спиралу.
Словеначки медији преносе и изјаву министарства финансија у Љубљани којој се наводи да тој држави у садашњем тренутку не треба финансијску помоћ Брисела, јер по свим макроекономским показатељима не може бити стављена у исти кош са “најрањивијим државама у еврозони”.
Медији у Љубљани преносе и најновије коментаре немачке штампе о све тежој финансијској ситуацији у Словенији.Тако се, например, цитира немачки политички магазин “Дер Шпигел” који се позива на оцену већ поменутог економисте Дамијана да би “токсични”, односно ненаплативи кредити словенских банака могли достићи чак измедју шест и осам милијарди евра.
Уколико је то тачно, њихово чишћење из биланса банака, у случају да то преузме држава на себе, повећало би словеначки буџетски дефицит на распон
измедју 20 и 28 посто БДП. Задуживање на финансијском тржишту би, медјутим, било неодрживо јер би у случају “црног” сценарија камате на словеначке државне обвезнице порасле на 12 одсто, оценио је Дамијан.
Танјуг
