Београд — Словенија је након отцепљења и уласка у ЕУ доспела на дно Европе у економском и политичком смислу, оценио је за РТС словеначки социолог Растко Мочник.
Социолог Мочник је, гостујући на РТС, подсетио да је у некадашњој Југославији Словенија имала привилегован приступ тржишту од 20 милиона људи.
Према његовим речима, Словенија је сада југ Европе, неразвијена попут Шпаније, Португала и Грчке.
У традиционалној европској конструкцији, која је имала за циљ да створи заједничку привреду на истом нивоу и да подиже стандард неразвијених земаља, због светске економске кризе та концепција је промењена, сматра Мочник.
Како је објаснио, ЕУ сада функционише по принципу колонија у којој развијене привреде, попут немачке, француске и скандинавских земаља имају привилегован приступ у медитеранским земљама, додавши да је Словенија данас немачка колонија.
“Можете погледати статистику. Наш привилегован партнер у спољној трговини је Немачка, размена је неједнака. Значи, новопроизведена вредност иде из Словеније у Немачку”, тврди Мочник.
Он је владу ЕУ оценио као комесарску која није под демократском контролом, додавши да Словенија није значајан политички фактор у таквој заједници.
“Једна држава са два милиона и са не баш јаком економијом, са економијом која је пропала у последњих 10-15 година, не може баш да гура своје у Бриселу. Типичан однос је да је словеначка индустрија постала подизвођач великих транснационалних компанија са седиштем у Немачкој или Француској”, сматра Мочник.
Како предвиђа Мочник, у Европи ће доћи до сукоба развијених капиталистичких земаља са вишком капитала и неразвијених које траже тај капитал.
Према његовим речима, капитал долази само да би створио профит, односно да “уведе једну прилично бруталну експлоатацију”, због чега ће неразвијене земље пре или касније доћи у ситуацију да потраже европску алтернативу.
Према његовом мишљењу садашња Европа ствара проблеме које није кадра да решава на прихватљив начин, већ то чини брутално што, како сматра, доводи до опасних ситуација и народног бунта, “а сад ко ће профитирати од тог народног бунта отворено је питање”.
Излазак из економске кризе Мочник види у стављању финансијског тржишта под контролу за шта је потребан “јак, међународни, светски играч”, односно Европска унија.
“Она је довољно јака и привредно и политички да би могла да утиче на светска финансијска тржишта”, сматра Мочник и додаје да то не би могла да учини ниједна држава посебно, попут Немачке или Француске.
Говорећи о нестанку СФРЈ, словеначки социолог је као главног кривца за распад некадашње Југославије означио Устав из 1974, истакавши да парламентарна демократија касних 80-их не би више могла да функционише у тадашњој држави, “јер су све политичке снаге већ биле груписане национално”.
Како је објаснио, да је ситуација била нормална, Словенци који су напустили последњи конгрес Савеза комуниста Југославије у Београду 1990. одмах би отишли у Загреб, Скопље, Сарајево и Титоград да траже савезнике и створе политичку алтернативу, али то није учињено, јер је у том тренутку “већ било немогуће организовати политичку снагу на федералном нивоу” што је, како је рекао, услов да једна федерација функционише.
Упитан да ли за Србију постоји алтернатива уласку у ЕУ, он је подсетио да је након распада СФРЈ Словенији улазак у ЕУ представљан као једини могући пут, као и да би та држава врло тешко опстала ван ЕУ, што не мисли за Србију.
Мочник Србију види као “јачу и позиционирану”, али ипак додаје да она “у сваком случају треба да се интегрише, а не нужно на исти начин на који се Словенија интегрисала”.
Танјуг
