Изрицање завршних речи одбране у поновљеном поступку против четворице шефова Ресора Државне безбедности (ДБ), који су првостепено осуђени на укупно 100 година затвора због убиства новинара Славка Ћурувије, заказано је за данас у Специјалном суду у Београду. Ћурувија је убијен пре 22 године, а правда је и дан данас неизвесна.
Првостепено суђење за убиство Ћурувије трајало је пет година, након чега су изречене затворске казне некадашњим шефовима Државне безбедности Радомиру Марковићу, Милану Радоњићу, Ратку Ромићу, док је Мирослав Kурак осуђен у одсуству.
Поступак за убиство Ћурује дуго је трајао, најпре због саслушања бројних сведока којих је било више од стотину. На подужем списку нашао се некадашњи командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија, бивши начелник четвртог одељења београдског центра Државне безбедности Бранко Важић, бивши начелник Безбедносно-информативне агенције (БИА) Миша Милићевић, затим припадници Ћурувијиног обезбеђења Дарко Попивода и браћа Ненад и Игор Kокот, као и историчарка Бранка Прпа, која је тог 11. априла, када се злочин догодио, била са власником „Дневног телеграфа“.
Вучић поштеђен сведочења
Сем њих, саслушани су и остали високи функционери ДБ – Бранко Црни, Стеван Никчевић, Стеван Баста, Радомир Божовић, затим некадашњи официр ЈСО Милорад Брацановић, шеф полицијске групе која је истраживала Ћурувијино убиство Драган Kарлеуша, као и полицијски генерал Миле Новаковић.
Ипак, сам процес није прошао без чудних околности. Тако су поједини сведоци одбили да сведоче због претњи које су добијали. Међу њима су били и некадашњи припадници „земунског клана“ браћа Милош и Александар Симовић.
На листи предложених сведока током поступка нашао се и некадашњи министар информисања, а данас председник републике Александар Вучић, за време чије „владавине“ је окончана истрага, а потом и подигнута оптужница за злочин. Упркос захтевима одбране, суд је одлучио да Вучића не саслушава – јер је то сувишно.
И поред чињенице да је сама оптужница чекала године, а поступак касно почео, Специјални суд у Београду осудио је 5. априла 2019. четворицу бивших припадника Државне безбедности на укупно 100 година затвора због убиства Славка Ћурувије.
Радомир Марковић, некадашњи начелник Службе државне безбедности, осуђен је на 30 година затвора као подстрекивач на тешко убиство, а иста казна изречена је Милану Радоњићу, бившем шефу београдског Центра државне безбедности, коме се на терет ставља саизвршилаштво.
За исто дело, Ратко Ромић, бивши оперативац Ресора ДБ, и Мирослав Kурак, припадник Службе који је у бекству, осуђени су на по 20 година затвора.
Ипак, септембра прошле године Апелациони суд у Београду укинуо је првостепену пресуду у случају убиства власника и новинара „Дневног телеграфа“, са образложењем да је првостепени суд прекорачио оптужбу увођењем НН лица у тај случај.
Суд прекорачио оптужбу
Апелациони суд је истовремено наложио да се оптуженима понови суђење пред Специјалним судом у Београду.
У детаљном образложењу одлуке, која је данас објављена на његовом сајту, Апелациони суд је указао да су основане жалбе којима се указује да је првостепени суд повредио „објективни и субјективни идентитет оптужнице и прекорачио оптужбу“, чиме је учинио битне повреде одредаба кривичног поступка.
Наиме, тужилац је до краја суђења остао при својим тврдњама из оптужнице, док је првостепени суд након тога, изменио чињенични опис из оптужнице, тако што у пресуду додао одређене чињенице и околности које нису биле садржане у оптужници.
На овај начин су окривљени оглашени кривим за нове чињенице и радње за које нису оптужени и о којима у току поступка нису извођени докази, наводи Апелациони суд указујући да ту пре свега мисли на увођење „НН лица“ у пресуду, које је, према виђењу првостепеног суда, учествовало у извршењу кривичног дела заједно са окривљенима и то као непосредни извршилац.
Аутор: Тања Миловановић, Нова.рс
