Где су у ланцу међусобне трговине, дуговања и потраживања нестале десетине милиона евра– на то питање одговор би требало да дају маратонска суђења бившем директору Галенике из редова СПС-а Ненаду Огњеновићу, као и представницима приватних веледрогерија. Првостепена у случају “Галеника 2” најављена је за среду, осам година од почетка истраге и након шест година суђења. Галеника је у међувремену продата 2017. године а та приватизација је, према истраживању Инсајдера, по много чему била спорна. Kао презадужено предузеће Галеника је прво понуђена за евро, купац до ког води чак 13 повезаних предузећа, понудио је далеко више од тога, а држава је са друге стране опростила највеће дугове.
Фабрика лекова Галеника основана је 1945. године. Продата је 2017.године.
У време приватизације, Галеника је имала 177 регистрованих производа, 163 лека која се издају на лекарски рецепт и 14 производа који се налазе у тзв. „слободној“ продаји. Најзначајнији брендови Галенике су: Палитреx, Диклофен, Синацилин, Бенседин, Kсалол, Пантенол, Олиговит и бројни други.
Галеника поседује 41,9 хектара грађевинског земљишта у Београду као и земљиште у Нишу, Бабушници, Сопоту и Новој Вароси укупне површине 2,3 хектара.
У њеном власништву је и 59 објеката у које спадају: магацини, апотеке, пословне зграде и четири фабрике: Фабрика чврстих фармацеутских производа, Фабрика лекова, Фабрика парафармацеутике и Фабрика денталних производа.
Фирме у којима Галеника има већински део или целокупно власништво су: Галинг доо, Галеника Бања Лука доо, Галеника Црна Гора доо и Галеника Kлирит доо из Земуна.
Све ово продато је у процесу приватизације 2017. године због процене која је показала да је Галеника задужена више него што је вредност имовине коју поседује, држава се одлучује за модел приватизације по којој се продаје капитал. У том случају купац наслеђује и дугове али и имовину. Почетна цена капитала фабрике, коју је одредила држава, била је 1 евро. Продата је, званично, компанији Елиус из Луксембурга за 16 милиона евра уз обавезу враћања дуга банкама у износу од 25 милиона евра и обавезна улагања у износу од 5,5 милиона евра.
Спорно је међутим то што је, према истраживању Инсајдера, држава непосредно пре продаје практично отписала највећи део дуга.
У Министарству привреде које је било задужено за приватизацију Галенике тврде да ништа није спорно и да је све што се десило, када је у питању продаја фабрике лекова, било једино могуће.
Међутим, на основу прикупљене документације и анализе коју су урадили новинари Инсајдера држава приликом огласа за продају није показала реално стање. Приказан је дуг изнад висине имовине у износу од 152 милиона евра, а реално је био после отписа дуга око 40 милиона евра. Тендер је споран из више разлога, купац је формално познат али до крајњег власника води 13 повезаних фирми.
Све о томе како је и коме продата Галеника, како су опроштени дугови, али и како су настајали погледајте у серијалу Инсајдера “Распродаја под заветом ћутања”.
Три истраге, два суђења, одговора још нема
Због сумње да су злоупотребе разог гомилања дугова у Галеници у периоду од 2008. До 2012. године вођење су чак три истраге. На самом почетку истрага надлежни су обећавали да ће бити откривено где је отишао новац, а укупно три истраге односиле су се на чак 120 милиона евра.
Огњеновић је у јануару ове године првостепено осуђен у поступку “Галеника 1” на шест година затвора, односно годину и по дана мање колико провео у притвору током истраге.
Изрицање пресуде у поступку “Галеника 2” заказано је за среду.
Све време Огњеновић негира да је новац извучен из Галенике.
Трећом истрагом био је обухваћен и Дејан Бацковић, функционер СПС-а, који је у спорном периоду био председник Управног одбора Галенике, али епилог није познат. У истрази су, између осталих, као сведоци саслушани и функционери СПС-а Ивица Дачић и Бранко Ружић, као и бивши министер економије Млађан Динкић.
Инсајдер.нет
Уништавање Галенике је урађено у склопу пројекта да Срби остану без свега што им може обезбедити било какву независност. Колико је важна здравствена безбедност и независност народа, видело се на примеру ковида, а то је тек почетак. Галеника је била способна да произведе преко 80% по врсти и количини неопходних лекова за овај народ, а била је у власништву државе. Зато је морала да буде уништена. Ситни извршиоци који кољу вола зарад личног ћара од кило меса се у овом народу увек лако пронађу. У нискоморалним протувама никада нисмо оскудевали.
Слика говори хиљаду речи. Док задригли бумбари ликују у првом плану фотографије, један смртно забринут човек све то посматра из угла, скрајнут у трећи план. Он је тада био последњи преостали у Галеници члан тима који је пре три деценије Галенику направио великом. Успех се Србима не прашта.