Случај Млађана Динкића: Истрага без судског епилога

Београд – Током 2006. године Александар Вучић је у Скупштини Србије махао затворском униформом на којој је било исписано име Млађана Динкића који га је касније два пута тужио, па повукао тужбе.

Након што више није био на власти, Динкић је осумњичен за злоупотребу службеног положаја, али је истрага обустављена.

Тужилаштво за организовани криминал покренуло је истрагу против Млађана Динкића крајем 2014. године, али је две године касније донело одлуку о обустави истраге. Тада су одбачене сумње да је Динкић као гувернер Народне банке злоупотребио службени положај.

Иако је његово име коришћено за политичке обрачуне међу припадницима власти и опозиције, а на терет су му стављали и да је „уништио српску економију“, Динкић је ипак успевао да буде део сваке власти од 2000. до 2013. године.

Динкићев пример је само један у низу оних које су медији и политичари представљали као случајеве високе корупције, практично већ решене, или ће ускоро да буду, а на крају остану без епилога на суду. Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) већ је писао о томе како се у Србији борба против корупције заправо често своди на медијске најаве и хапшења пред камерама.

Хапшења прати велики број кривичних пријава, знатно мање оптужница и још мање осуђујућих пресуда, при чему се углавном процесуира „ситна“ корупција. Саговорници ЦИНС-а наводе да један број кривичних пријава објашњавају и као потенцијалну методу за политичка разрачунавања.

Садашњи председник Србије Александар Вучић је 2006. године, као посланик Народне скупштине и заступник Српске радикалне странке, обећавао да ће се Динкић наћи у затвору. Чак је у Скупштину доносио затворску униформу са исписаним Динкићевим презименом.

Александар Вучић је у Скупштину доносио затворску униформу са исписаним Динкићевим презименом.

Динкић је Вучића тужио 2007. године због повреде части и угледа, а Први општински суд у Београду је у децембру 2008. године пресудио да је Вучић обавезан да плати одштету од 800 хиљада динара и парничне трошкове. Суд је одредио и да пресуда мора да буде објављена у дневној штампи.

Вучић се жалио, а предмет је у јуну 2010. прешао у надлежност Вишег суда у Београду.

Према обавештењу Вишег суда у Београду, Динкић је октобра исте године повукао тужбу, предмет је архивиран, због чега новинари ЦИНС-а нису могли да остваре увид у документацију.

Динкић је Вучића због клевете тужио и у марту 2008. године, али је крајем 2009. повукао тужбу. Новинари ЦИНС-а тражили су копију документације у овом предмету, али их је Трећи основни суд у Београду обавестио да спис овог предмета није пронађен.

Све ово није спречило Вучића и Динкића да заједно са социјалистима формирају владајућу коалицију 2012. године. Иако је реконструкцијом владе у августу 2013. године Динкић остао без министарског ресора, Вучић га је поставио за свог заменика у Комитету Владе за сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима.

Тужилаштво за организовани криминал је покренуло истрагу против Млађана Динкића два месеца након извештаја Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова (МУП) од 31. октобра 2014. године. Наредбу је потписао Саша Иванић, тадашњи заменик тужиоца за организовани криминал.

Динкић је био осумњичен да је као гувернер Народне банке извршио продужено кривично дело Злоупотребе службеног положаја, тако што је имовинску корист од преко 730 милиона динара прибавио следећим банкама: Национална Штедионица, Делта банка (правни следбеник Банка Интеса), Комерцијална банка, Панонска банка (Банка Интеса), Меридијан банка (Кредит Агрикол Банка), Агро банка, Креди банка, Новосадска банка (Ерсте банка), Војвођанска банка, МБ банка Ниш, Металс банка (Развојна банка Војводине), Кулска банка (ОТП Банка) и Прва предузетничка банка (ЛХБ Банка НЛБ).

Савет још 2004. године писао о овом случају

У Извештају Савета за борбу против корупције о Националној штедионици који је крајем 2004. и почетком 2005. године достављен Влади Србије и Републичком јавном тужилаштву, наведено је да је Млађан Динкић омогућио Националној штедионици да бесплатно користи опрему и пословни простор бившег Завода за обрачун и плаћање. Поред тога, наводи се да јој је без конкурса доделио исплату великог дела старе девизне штедње и омогућио бројне друге привилегије.

Према наводима Тужилаштва, Динкић је банкама на три године и без накнаде дао на коришћење имовину под контролом тадашње Народне банке Југославије – 19 хиљада квадратних метара са комплетном опремом и информатичком техником. Споразуми са банкама подразумевали су да оне преузму у радни однос одређени број запослених из Завода за обрачун и плаћање Народне банке.

У извештају МУП-а из октобра 2014. године наводи се да гувернер није имао овлашћења да закључи споразуме са банкама без претходних одлука савезних или републичких органа.

Подаци у које су новинари ЦИНС-а имали увид показују да је Родољуб Миловић, тадашњи начелник Управе криминалистичке полиције, још у октобру 2012. године потписао захтев за прикупљање информација о томе да ли се Народна банка Југославије обраћала Републичком јавном правобранилаштву (некадашњем Савезном јавном правобранилаштву) ради прибављања мишљења у вези са коришћењем пословног простора.

Недељу дана касније Правобранилаштво их је обавестило да не поседују информације о томе. Републичка дирекција за имовину истовремено је обавестила МУП да ни они не поседују информације.

Међу испитаним сведоцима су били Душан Лалић, бивши директор Дирекције за законодавно-правне послове Народне банке, Небојша Скорић, бивши помоћник генералног Директора дирекције за опште и заједничке послове Народне банке, Мирољуб Лабус, бивши гувернер Југославије у Светској банци, министар за економске односе са иностранством и вицепремијер Србије, Радован Јелашић, бивши вицегувернер и гувернер Народне банке, Божидар Ђелић, некадашњи министар финансија, као и Весна Арсић, бивша вицегувернерка Народне банке.

Вештачење после скоро годину дана од покретања истраге

Иако је истрага покренута крајем 2014. године, наредба за економско-финансијско вештачење издата је тек 29. октобра 2015. године, а допуњена неколико дана касније.

Вештачење је требало да утврди тачан попис пословних простора и износ новца који би банке платиле да је била примењена одлука градских и општинских органа управе о одређивању висине закупа. Такође, вештачење је требало да покаже износ који би био плаћен на име отпремнине или накнаде за зараде радницима Завода за обрачун и плаћање, који су споразумима прешли да раде за друге банке.

Млађан Динкић је од новембра 2000. до фебруара 2003. године обављао дужност гувернера Народне банке Србије, а од марта 2004. до октобра 2006. био је министар финансија. На место министра економије постављен је у мају 2007. године, а ту функцију наставио је да обавља и када је формирана следећа Влада, 2008. године, када постаје и потпредседник Владе. Почетком 2011. године Динкић се повукао са функције.

На парламентарним изборима 2012. године његова странка Г17 плус је наступила као део шире коалиције под називом Уједињени региони Србије (УРС) након чега покрет постаје део владајуће коалиције уз Српску напредну странку (СНС) и Социјалистичку партију Србије (СПС). Динкићу су у новој Влади од јула 2012. поверени сектор финансија и привреде. Реконструкцијом владе из августа 2013. УРС је избачен из владајуће коалиције. После парламентарних избора у марту 2014, на којима је УРС остао испод цензуса, Динкић се повлачи са места лидера странке.

У јануару 2016. године, судски вештак доставио је налазе Тужилаштву, а убрзо је бранилац Млађана Динкића доставио примедбе на налазе вештачења. Одговор вештака на примедбе браниоца стигао је у мају и то је била последња активност пре 15. децембра 2016, када је Тужилаштво донело наредбу о завршетку истраге, да би је 26. децембра и обуставило.

Истрага је показала да је износ неостварене добити од неплаћене закупнине за пословне просторе Народне банке мањи од отпремнине коју би банка морала да исплати запосленима који би остали нераспоређени након укидања Завода за обрачун и плаћање.

Републичко јавно тужилаштво је 29. децембра 2016. године одбило приговор Државног правобранилаштва Србије на наредбу о одустајању од истраге. Само две недеље касније, 10. јануара 2017. године, Динкић је поново саслушан. МУП је новинаре ЦИНС-а обавестио да је Динкић саслушан због предмета који се налази у фази предистражног поступка.

Из Тужилаштва за организовани криминал, у вези са овим саслушањем, новинарима ЦИНС-а су рекли да је Динкић у више предмета као грађанин давао обавештења. Више информација нису могли да откривају јер је у току предкривични поступак и званично још није формиран предмет, а полиција и даље поступа.

Млађан Динкић је одбио да разговара са новинарима ЦИНС-а.

ЦИНС / Данас