Све што је Управа за спречавање прања новца утврдила у случају порекла новца којим је Александар Вулин купио стан стављено је под ознаку строго поверљиво, наводи Агенција за борбу против корупције у одговору Инсајдеру. То значи да јавност не може да сазна шта у извештајима пише све док се ознака тајности не скине.
Да се Управа уопште бавила случајем Вулин види се из документрације коју смо по Закону о доступности информацијама од јавног значаја добили од Агенције за борбу против корупције.
Наиме, приликом поступка провере тачности и потпуности података у поднетом извештају о имовини функционера Александра Вулина, Агенција за борбу против корупције обратила се свим надлежним институцијама.
Кључно питање у овом случају је на који начин је садашњи министар одбране дошао до 200.000 евра за куповину стана од нешто више од 100 квадрата, а одговор може дати Управа за спречавање прања новца Министарства финансија.
Тако се Агенција за борбу против корупције управо обратила Управи за спречавање прања новца због, како је наведено, сумњи да је извршено кривично дело прање новца. Агенција је од Управе тражила, између осталог, податке о свим рачунима Вулина и његове супруге, о рачунима особе из Канаде, али и податке за још једно физичко и правно лице, које је у документацији до које је дошао Инсајдер сакривено.
Агенција је тражила и податке о томе на који начин је плаћена некретнина – да ли готовином Или безготовинским трансфером, податке о свим међусобним трансакцијама свих наведених физичких и правних лица, податке о рачунима у банкама у Канади као и податке о пријављивању изношења готовине преко државне границе Канаде.
Управа за спречавање прања новца доставила је Агенцији за борбу против корупције тажене податке али под ознаком “строго поверљиво”. Агенција је због тога одбила да нам их достави без претходне сагласности органа који ју је означио тајном, а то је Управа за спречавање прања новца.
Агенција је међутим додала да им Управа већ три месеца не одговара да ли ове податке смеју да доставе јавности.
„Агенција је 20. јуна ове године затражила од одговорног лица Управе да се у што краћем року изјасни да ли је сагласно да се подаци који су одређени као тајни доставе једном од подносиоца захтева за приступ информацијама од јавног значаја. До данашњег дана Управа још увек није Агенцији доставила сагласност за достављење докумената “, наводи се у одговору Инсајдеру.
И док Агенција чека одобрење Управе за спречавање прања новца, новинари редакције Инсајдер су на основу Закона о приступу информацијама затражили и директно од Министарства финансија налазе Управе за спречавање прања новца из извештаја о имовини Александра Вулина. Одговоре чекамо.
Овај извештај Управе за спречавање прања новца требало би да, између осталог, покаже да ли институције у Србији раде свој посао у складу са законом као и да ли постоји основ да надлежно тужилаштво покрене поступак у случају порекла новца за куповину стана.
Порекло новца за стан није истраживало ниједно тужилаштво
Министар Александар Вулин као и његов покрет тврде да су све око имовине Александра Вулина надлежни органи истражили и да нису пронађене никакве противзаконитости. Чињеница је међутим да се ниједно тужилаштво до сада није бавило пореклом новца којим је садашњи министар одбране купио стан од 107 квадрата.
Прво је од покретања поступка одустало Тужилаштво за организовани криминал наводећи да није њихова надлежност јер Вулин у тренутку куповине стана није био министар, већ народни посланик.
Ово тужилаштво је након доношења ове одлуке списе проследило Првом основном тужилаштву.
Убрзо након тога, Прво основно тужилаштво, у чијој је надлежности било само да провери да ли је Вулин у складу са Законом пријавио имовину или не, одустало је од поступка јер је утврђено да је Вулин уредно пријавио своју имовину.
Међутим, конкретни разлози о обустави поступка по свему судећи и даље су тајна јер је Прво основно тужилаштво у Београду одбило да новинарима Инсајдера достави копију одлуке и службене белешке поступајућег тужиоца о прекиду поступка против Александра Вулина као и увид у комплетне списе.
Тужилаштво је као образложење навело да би објављивање службене белешке можда угрозило или отежало неки будући судски поступак који Тужилаштво може покренути уколико прибави нове доказе.
Прво основно тужилаштво у одговору Инсајдеру, међутим, напомиње да се оно бавило само тиме да ли је Вулин пријавио или није своју имовину, а да се није бавио наводима везаним за порекло новца јер то не спада у надлежност овог Тужилаштва.
На основу свега овога може се поставити питање да ли је у Србији било која надлежна институција данас спремна да ради свој посао објективно, независно и у складу са законским обавезама поготово имајући у виду да је реч о високом државном функционеру.
Истовремено, док се тужилаштва већ месецима између себе “добацују” предметима и списима о овом случају, садашњи министар одбране Александар Вулин ни пред једном институцијом као ни грађанима још увек није оправдао на који начин је стекао 200.000 евра.
Инсајдер.нет
