Случајеви несталих беба, којих према подацима Удружења родитеља ове деце има између шест и 10.000 хиљада, ни после више од 50 година нису решени. Крађа новорођенчади дошла је и до Европског суда за људска права у Стразбуру. Ни њихова пресуда којом је Србији наложено да пронађе начин за решавање ових случајева није уродила плодом.
Комитет министара је од 19. до 21. септембра анализирао колико се спроводе пресуде Европског суда. Ту се нашла и пресуда донета по тужби Зорице Јовановић из марта 2013. године којом је утврђено да јој нису пружене информације о судбини њеног сина који је наводно преминуо у породилишту 1983. године.
Европски суд је тада закључио да “одговорна држава мора до 9. септембра 2014. да донесе све одговарајуће мере, најбоље путем лекс специјалиса, како би се обезбедило успостављање механизма за пружање појединачног правног лека свим родитељима у сличним ситуацијама”.
Међутим, Комитет је поново изразио забринутост што упркос свим апелима на власт нацрт закона о овим случајевима још увек није усвојен.
Суд на страни родитеља
Зорица Јовановић из Баточине је прва жена из Србије која је на Европском суду за људска права у Стразбуру успела да оправда сумње да је њен син, рођен и наводно украден 1983. године и даље жив. Подаци о његовој смрти нигде нису заведени ни данас. Она је у Стразбуру навела да држава избегава да јој пружи информације о рођеном детету и да је њен син дат на усвајање и жив, док се држава бранила застарелошћу целог случаја. Суд је стао на њену страну и наредио да се Зорици у року од три месеца исплати 10.000 евра накнаде, као и 1.800 евра за трошкове адвоката, као и да држава мора да пронађе начин да реши све случајеве.
– Подсећајући на безусловну обавезу Србије према Члану 46 Конвенције да се придржава пресуда Европског суда, Комитет позива власти да предузму све потребне кораке како би обезбедиле да се законодавни процес приведе крају као питање од највишег приоритета – наводи се у саопштењу комитета. У децембру 2017. године овај случај несталих беба ће бити поново разматран.
Правни заступник родитеља, адвокат Данило Ћурчић истиче да помака нема већ годинама.
– Закон који је предложен није оно што одговара ситуацији. Родитељи су веома незадовољни предложеним нацртом, јер он не пружа довољно могућности за истрагу. Тај нацрт предвиђа процедуру у ванпарничном поступку. Идеја је била да се исплати одштета зато што родитељи не могу да сазнају истину о судбини своје деце и да се на томе све заврши – објашњава Ћурчић.
Кривци неће одговарати
– Спорно је питање кривичне одговорности. Препрека је што Устав не дозвољава никакву врсту кривичне одговорности педесет година после почињеног дела. То није опција која је на столу. Апсолутно је немогуће да кривичне одговорности буде, јер би то била потпуна негација правне сигурности у нашој земљи. Не може се донети никакав закон који би могао да омогући ретроактивност кривичног дела. Застарелост не постоји, на пример, код ратних злочина, али у овом случају није тако – објаснио је Данило Ћурчић.
Он истиче да родитељи желе да закон омогући истину, а не одштету.
– Министарство нема никакву амбицију да ради озбиљније на томе. Три године је прошло од истека рока за извршење пресуде из Стразбура и за то време ми смо имали само неколико састанака на којима се расправљало о модалитетима за решавање овог проблема. У последњих годину дана није било ниједног састанка – каже за “Вести” Ћурчић.
Он истиче да предлог закона који је професорка правног факултета Весна Ракић-Воденилић направила на молбу родитеља несталих беба није добио никакав одговор од стране владе.
– То је модел који би утврдио механизме транзиционе правде, утврђивање чињеница о догађајима. Такође, могло би све да се реши кроз комисију која би под лупом јавности утврдила шта се догодило – објашњава Ћурчић.
Из Удружења родитеља несталих беба кажу да помака нема јер је преовладао страх да из афере украдених беба не испливају “угледна имена и презимена”.
– Уверен сам да тај страх и даље постоји, јер ако јавно изнесемо толико доказа да је болница заиста учествовала у овом геноциду – а називам га геноцидом, јер бројке прелазе све лимите – да би то био скандал несагледивих последица по кредибилитет и углед здравствених установа у Србији – рекао је Владимир Чичаревић из Удружења.
А. Вучићевић – Вести
