Случајни сусрет и ћаскање са другом Титом за Дан младости у Кући цвећа

Тај Алек вам је јако талентиран, скоро к’о Крцун и Ранковић

Сведок: Драги друже Тито, захваљујем Вам се на цеститки поводом мог родендана, 25. маја, који, какве ли моје радости, пада на Ваш измишљени ДАТУМ родења, али и заједницки Дан Младости. Само се несто мислим, драги мој Друже Тито, како да Вас викам: друг Тито, или господин Броз? Сад у Србији, откад сте нас Ви, ненадано, превремено и без разлога напустили зарад Вашег Пута мира и сусрета са Свевишњим, другова више нема, само господе и контроверзних бизнисмена?

Јосип Броз Тито (у наставку – ЈБТ): Еј, стари. Цуј, мозес ме зват как ‘оцес, само, мајку ти империјалиостицку, немој да ме кињиш и немој ме тргат из Хиша цвијеца. Богати, шта је с оним Војводом Ђујицем, ма как, Шешељем? Оним, што је махнито махао глоговим колцем да ме трга из Хиша цвијеца.

С: Друже Тито, па нисте, ваљда помислили, да би он, добрицина, плус у то доба велики странацки лидер, то урадио озбиљно?

ЈБТ: Как да нисам слушал, богати? Тај Војислав био ми је мио и омиљен, знам га кад је био, цасна пионирска, кад је носио пионирску мараму и певао „Друже Тито ми ти се кунемо“… Некако ми је био прираса за срце… Как и не би, па зар није он докторирао на мојим великих и хисторијским дјелима? Цуј, а да не знаш, где му је ординација? Нешто ме жига, да ми препише некакав лек, кад је вец доктор, за реуму, лумбаго, или беше ишијас.

С: Ординира у Хагу! Он је, друже Тито поодавно стигао у ЕУ, истина без Датума. Сам отишао, сам се утепао…

ЈБТ: Какав Хаг, и то ти је неки град са три слова, као Ниш… А, јел Ниш и даље близу Хага, нешто се не сјецам, одавно сам гледао мапе, још кад са поруцио мојим тадашњим и Вашим ЕУропским пријатељима, Церцилу и осталима, да мало бомбардују НИШ, десетак пута – да се Њемци уразуме и предају. Русима! Не сјецам се да сам тражио да се бомбардује Хаг! А, могао сам, ал’ не би ме слушал. Србе треба бомбардоват и у рату и у миру.

С: Драги друже Тито: Видите ли оволики народ који је дошао данас, на мој родендан, да Вас посети, али, мислим да се више подсети, како је нама, Србима, увек било најбоље, кад нам је председник био – Хрват. Поготову ако се звао ТИТО?

ЈБТ: Как да не видим. Да ми је мило, ем драго, јесте. Није да није. Ал’, они су овде не због мене, вец због себе. Сјецају се как им је било лијепо, как су лијепо живели… Цуј стари, било је лијепо, зар не? Децицу, моје пионире, силом смо тјерали два пута годишње на море, па плус на планину, па плус крашка, па плус кришка, или шнита брота… Ех, цитам ономад у Вашем, нашем, пардон, неовисном тиску, „Апсанеру“, па у „Пони експресу“ коме све дојављују, да узме деку и да скокне у ЦЗ. Сам. Цуј, цујем да то брине неки Алек? А то, поштено, комунистицки, генијално је, не би сјетио ни Крцун, мајку ти империјалистицку…

С: Што се сецате само Шешеља да је хтео да Вас дислоцира из Куце цвеца, па ту тезу је лансирао и Ваш Фрањо, који Вас је, бар у облацењу, скинуо ко најбољи кореограф Холивуда?

ЈБТ: Цул сам за то, ал сам му поруцил да ископа свог татека, пас му матер. Видим да му неки КЕРум подигао споменик веци него мени игде у Хрватској, па је пукал к’о звецка на локалном натјецању за шерифа Сплита. Јој што ми је мило… Мислим, на Фрању…

С: Видим да пратите тисак, а јел знате да је Ваше цедо, Партијска школа „Јосип Броз Тито“ била центар за обуку усташа?

ЈБТ: Как то не бих знал, не потцењујте ме. Па ни име јој нису промјенили, одали ми поцаст. О томе сам малко прицал са Бевцом, па Владом Бакарицем кад су дошли код мене, Копиниц није хтео на ту тему. И Бевц и Бакариц су то оправдали, правданим страхом од Србоцетника!

Сведок