Овај начин одређивања износа пензије спроводи се на основу Закона о ПИО из 2011, у којем у члану 66 пише да се осигуранику за кога у матичној евиденцији нису утврђени подаци о основици осигурања за поједине календарске године за израчунавање личног коефицијента за период од 1. јануара 1994. до 31. децембра 1998. узима износ гарантоване зараде.
То значи да се за све њих обрачунава најнижа основица, а подаци о основици осигурања, наводно, не постоје само за оне који су у том периоду радили у фирмама на подручју Космета јер запослени нису у могућности да оду лично и из фирме узму доказ да су доприноси уплаћивани. Остаје нејасно зашто се исти начин примењује и када су у питању године после 1999.
Тако је Р. Б. из Београда, запослена у „Електрокосмету“, а касније у ЕДБ-у, која је радила до 2004, приликом одласка у пензију сазнала је да у матичној евиденцији нема података за године од 1999. до 2004, па је добила привремено решење.
У својој фирми касније је сазнала да су доприноси уплаћивани, о чему постоје такозвани обрасци М4, али није успела да издејствује од ПИО фонда да јој се и те године обрачунају у пензиони допринос.
М. Р. из Београда, који је стекао услов за инвалидску пензију, каже да је лично ишао у Пећ, где је радио скоро 30 година, како би донео податке о уплаћеним доприносима.
– Речено ми је да се мучим без разлога и да је наш фонд још 1999. те податке добио на микрофилмовима. Зашто се ти подаци не користе – пита се он. Одговор на ова питања покушали смо да добијемо у Фонду ПИО, али смо упућени да их доставимо електронском поштом. То смо учинили два пута. Први пут смо замољени да сачекамо јер „Јелица Тимотијевић, задужена за односе с јавношћу, има неодложних обавеза“, а на поруку поновљену прошле недеље још нисмо добили одговор.
Аутор: О. Дашић
Ало
