Главна тема власти су статистичке приче о великим економским успесима и оцрњивање будућих опозиционих кандидата на пролећним председничким изборима, а у запећку су остале све бедније плате и пензије и бројна поскупљења, која су набујала током јануара.
Наиме, Влада Србије је крајем јануара урадила редовно годишње усклађивање акциза с индексом потрошачких цена за 2016. годину, у распону од 0,5 до два динара. Када се то преведе у евре и не изгледа много, али у земљи у којој је близу милион људи без посла, сваки динар је важан. На месечном нивоу то поједе голем део мизерне плате.
Добар и бајат хлеб
Лозничани за 15 динара могу да купе векну хлеба, али јучерашњег. Исто је у Ваљеву, а у житородној Војводини права је помама за бајатим хлебом.
Ужички месари кажу да се највише траже “две крменадле, три виршле или 100 грама чварака”.
– Тешко ми је кад купцу преко пулта пружим готово празну кесу – прича ужички касапин.
Испирање мозга
Листа производа који су поскупели због виших акциза је подугачка, и то су нафтни деривати, оловни и безоловни бензин, течни нафтни гас, кафа, алкохолна пића и цигарете. Све је у просеку поскупело за десет динара (0,08 евроценти), што на крају месеца представља неколико процената зараде. Више цене добиле су и бројне прехрамбене намирнице. Овоме треба додати и изузетно хладну зиму, па је већина домаћинстава у отаџбини већ у јануару остала без огрева.
Економиста Александар Стевановић каже за “Вести” да власт не жели да се одрекне поскупљења иако се избори ближе.
– Начин на који власт утиче на грађане није више исти као пре деценију или две. Сада се иде на испирање мозга. Свакодневно се сервирају информације да се у Србији боље живи, да економија цвета и да је стандард све виши. Иако грађани виде да то не одговара стварности, због једноличног информисања принуђени су да верују у бајке. На жалост, истина је да грађани живе мизерно, јер је привреда земље слабашна – каже Стевановић.
Сиромашни гласају за власт
Економски аналитичар Бранко Павловић каже да је процена власти да повећање акциза не утиче на главно бирачко тело.
– Главно бирачко тело власти су радници и пензионери са примањима нижим од 24.000 динара (193 евра) и наравно они изузетно повлашћени. Најсиромашнији не возе кола и не пију виски, па их не погађају акцизе, а овим богатима је свеједно. Демагогија је главно оружје, а не цене – тврди Павловић.
При томе, најсиромашнији су уједно необразовани. Они спадају међу најбројнији део популације, онај који прима углавном минималну зараду од око 21.000 динара (169 евра). Њима је за минималну потрошачку корпу потребно више од једне и по плате, а за просечну три.
Јавни дуг 25 милијарди евра
Јавни дуг Србије у децембру прошле године износио је око 25,02 милијарде евра, што је 73,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је Министарство финансија.
Само месец дана раније јавни дуг био око 24,71 милијарду евра. Да се дуговања увећавају показују и подаци за ранији период, па је тако крајем 2014. јавни дуг износио 22,76 милијарди евра, 2013. године био је 20,14 милијарди, а у јуну 2012. када је СНС дошао на власт 15,22 милијарде.
Буџет Србије крајем 2016. био је у дефициту од око 64 милиона евра.
Стране банке беже из Србије
Некадашњи гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић, члан Хеленик стабилити фонда, уздрмао је јавност изјавом да се грчки капитал повлачи из Србије, као и из Румуније и Бугарске. Да подсетимо, реч је о Војвођанској банци, Пиреус банци, ЕФГ и Алфа банци.
У грчким банкама које послују у Србији су то демантовали. Међутим, Алфа банку је у међувремену купио Миодраг Костић.
Већина банака основаних страним капиталом ушла је на српско тржиште пре десетак година. Прва се из Србије повукла аустријска Фолкс банка, коју је преузела руска Збербанка. У банкарским круговима није тајна да још неколико власника страних банака у Србији намерава да их прода.
Александра Стевановића не чуди што банке одлазе из Србије, јер у нашој земљи нема привредне активности.
– Банке једноставно немају коме да дају паре, јер се предузећа не задужују, што значи да не расту. Такође, мучи их висок ниво кредита које је тешко наплатити, а проузроковали су их незапосленост, слабљење валуте и виша стопа инфлације – каже Стевановић.
Он каже да су банке масно зарађивале на каматама на стамбене кредите, али да су та времена прошла упркос повољним каматама због беспарице.
Други економисти су сличног мњења, али истичу да су се у протеклом периоду банке са страним капиталом добро овајдиле од грађана који су узимали скупе кредите.
Трешње на комад, дрва на кило
Поражавајућа је чињеница да грађани Србије услед недостатка пара све чешће купују на комад пелене, хигијенске улошке, цигарете, бомбоне, воће и поврће, али се и прашак за прање веша пазари на граме.
У јануару је најтраженија роба био џак огрева, јер се угаљ и дрва купују “на кило”. У Краљеву цепаница кошта 10, а џак од 15 килограма 190 динара. Нишлије углавном купују џакове с по 20 килограма угља, а цена силно варира.
У нишким продавницама цигарета кошта од 10 до 30 динара, ролна тоалет папира извучена из већег паковања кошта 13 динара, 500 грама прашка за прање веша је 50 динара, обична бомбона пет, а чоколадна шест динара… У појединим апотекама лекови се продају на табле, али ако некога заболи глава може да купи таблету за 10 динара. У Крушевцу је таблета витамина Ц 25 динара.
– Већ годинама продајемо пелене за децу и одрасле на комад, такође и хигијенске улошке за жене – набрајају продавци.
Продаја на комад је популарна и у продавницама слаткиша. Продавци тврде да има оних који купе по онолико бомбона колико деце или унука имају.
Динар у паду
Средњи курс евра достигао је 124 динара, а гувернерка Јоргованка Табаковић каже да је то сезонског карактера, проузроковано увозом енергената и америчким каматама.
Међутим, економиста Бранко Павловић сматра да ова два разлога утичу да долар више вреди, а не евро.
– Стране компаније у Србији зарађене динаре претварају у евро и тако му дижу цену. Евро би још више вредео да НБС не интервенише на тржишту девиза – објашњава Павловић.
Веома је честа и продаја таблета за машинско прање судова. У Краљеву једна кошта 12 до 20 динара по комаду.
Продавци широм Србије кажу грађани купују на ситно и воће и поврће, јаја, месо…
– Купе једну шаргарепу, два лука и паприке. Бундева, на пример, кошта 50 динара по килограму, али и то сечемо на пола, па на четврт и тако продајемо… – причају на пијацама, а у продавницама најбоље иду јаја, пет комада за 60 динара, и бомбоне или жваке по цени од пет динара.
Н. С. Прерадовић – Вести
