Слуга Вучић и његово право: На који начин Вучић намерава да настави гажење Србије

Последњи чин Вучићеве владавине, привремено је продужен. Време до крајњег рока за формирање владе, шизоидни мандатар користи како би свакодневним телевизијским преносима његових циркуса, придобио још неку заблуделу овцу. Али, као и сваки неуки чобанин, и он је засео у летњу хладовину и чека шта му је судбина наменила. Повериоци му спремају омчу, а Европска унија и САД су га изоловали. Русима није потребан, а Арапи га заобилазе. Остаје му само још распродаја последњих великих државних предузећа и брисање Косова и Метохије из Устава. После тога, доћи ће страни протектори и укинути га као да никада није ни постојао. Пре тога Србија ће бити згажена, и неће нас бити, ако га сами не отерамо

Српски диктатор, мандатар за састав нове владе, покушава да купи време, припремајући грађане Србије за несрећу коју планира да им нанесе. Истовремено, Вучић уз помоћ опљачканог новца и врова полиције купује српску опозицију и уклања могућност парламентарне блокаде његових злодела. Са позиције неприкосновеног Вође, током претходног мандата, дао је велика обећања западним силама. Дошао је тренутак кад Запад од њега очекују брзу реализацију тих обећања. Од њега се захтева да у најкраћем року и што ефикасније потпуно сломи остатке српског привредног потенцијала, да прода Електропривреду Србије (ЕПС), Телеком, Железнице Србије, Аеродром Београд, термоелектране, хидроелектране, најквалитетније пољопривредно земљиште, па чак и изворе пијаће воде, шуме, руде и све до последњег државног ресурса.

Циљ је да тако осакаћена Србија нестане као државни и политички фактор на овом делу Балкана, а да оно што евентуално остане од ње, буде мала и сирота колонија, згодна за обуку дипломатског олоша, за трансфер прљавог новца и још прљавијих технологија, за одлагање нуклеарног отпада, извоз најгорег прехрамбеног отпада, експерименталних лекова али и као простор за лагеровање исламских имиграната и лажних азиланата…

То је оно што Вучић спрема Србији, а на чему инсистирају његови западни инспиратори.

Почетком овог месеца, упитан да коментарише оштру критику на рачун ЕПС-а, коју је упутио представник Светске банке, Тони Верхијен (који је рако да је ЕПС “без хитних резова темпирана бомба”), Вучић је хладнокрвно казао: “Више верујем Светској банци него ЕПС-у”! Дакле, да не верује људима које је он лично поставио на чело ове највеће, најпрофитабилније и најважније државне компаније! Не верује чак ни слуги покорном, власнику печењаре из Обреновца, Милораду Грчићу, кога је он лично “извадио из ћумура” (са места директора Колубаре) и “прикопчао на струју” (довео на место директора ЕПС-а).

Никоме Вучић не верује, осим свом бандитском инстикту који га води у велеиздајничке акције. Да је то и заиста тако, потврђује и његово “Псимо о намерама” које је почетком прошле године послао директорки Светске банке, Кристини Лагард, у коме је одговорио на њен налог (а уз сагласност и разумевање ММФ), да Влада Србије подели ЈП “Железнице Србије” на четири предузећа и отпусти чак 11 хиљада радника. У “Писму о намерама”, он прецизира да ће “Железнице Србије” бити ликвидиране и у ком року. У међувремено, највећи део тог посла је већ обављен.

Купујући време и одлажући формирање нове владе, диктатор се бахато нашалио са грађанима, па је 5. јула ове године, његов дневни билтен “Политика” објавио информацију да ће два јавна предузећа (Телеком Србија и Инфостан), отписати стара дуговања за више од 600 хиљада грађана. Већ сутрадан, такође у “Политици”, вест је брутално демантована!

Непуних 24 сата након ове (дез)информације, на сва звона је објављено како држава опрашта чак милијарду евра старог (и новог) дуга за Рударско-топионичарски басен Бор (РТБ), а омиљени Вучићев џепарош, директор овог гиганта, бахати и дебело криминализовани Благоје Спасковски, одмах је дао изјаву, где између осталог каже: “…Одлично! Сад ће нам порасти кредитни рејтинг, моћи ћемо да добијамо јефтине кредите!”. Дакле, јуриш у нову милијарду задуживања и пљачке државног буџета! Диктатор је одмах стао иза свога џепароша, па је нагласио да опроштена милијарда евра “неће пасти не терет грађана”! А, на чији ће онда?

Седам милиона мученика које овај манијак држи у застрашујућем социјалном, менталном, информативном и економском ропству, већ је од своје сиротиње платило дуг за РТБ Бор, а нови му се већ спрема. На грбачу народа, за четири године Вучићевог дивљања, сручио се и такозвани јавни дуг “тежак” 24 милијарде евра, а спољни чак око 30 милијарди евра, дакле, увелико преко 80 одсто бруто друштвеног производа! Али, диктатор тврди нешто сасвим друго, да нам бруто друштвени производ расте, јер у њега рачуна и новац од скупих кредита које сумануто узима! Овај полудели човек који сасвим сигурно Србију води у пропаст, формирао је тако огроман “ризико-фонд” са којим он лично управља. Ако “обрне” нешто од тих кредита, све ће то отићи у његове руке и у руке његовог политичко-криминалног клана, а грађани ће да плаћају и главницу и камату. Ако изгуби, опет ће да плате грађани!

Као и сваки крвави диктатор, и овај се бави само интригама, политичким и физичким ликвидацијама својих противника, клеветањем и аменстирањем, све по потреби времена и прилика. Своме садашњем најљућем политичком противнику и бившем министру Саши Радуловићу, кад је улазио у његову владу, као римски папа опростио је “грехове”, рекавши: “…Знам да су то све Динкићеве измишљотине које лансира преко ‘Курира’ “. Непуних годину и по касније, приликом такозваних консултација са новим шефовима посланичких група, викао је на Радуловића, избезумљен: “…Марш напоље лопове, лажове!”

Но, најгоре се тек спрема. Вучић има мисију да Србија и формално призна постојање лажне државе Косово на својој историјској и уставној територији. Да из Устава избрише 15 одсто своје територије! Да призна да се одриче преко 60 одсто државне, друштвене и приватне имовине која тамо постоји, укључујући и свих природних ресурса непроцењиве вредности!

Режим Александра Вучића већ одавно је у европским и америчким медијима признао да ће српска покрајина Косово и Метохија бити избрисана из Устава Републике Србије.

Годину дана након што је дао интервју америчком Вол стрит џорналу (Wалл Стреет јоурнал), овај лист подсећа на његове изјаве и пита се зашто он и његов министар Вулин у Србији упорно понављају фразу “Србија никада неће признати независност Косова”.

Почетком овог лета, амерички Вол стрит џорнал (Wалл Стреет јоурнал) подсетио је своје читаоце на интервју који је за ову новину прошле године, 8. маја, дао председник Владе Србије, Александра Вучић, у коме је најавио да ће доћи до промене Устава Србије и признања албанске сепаратистичке парадржавне творевине под именом Косово.

Наиме, Wалл Стреет јоурнал подсећа да је Вучић најавио како ће покренути иницијативу за брисање Косова из Устава Србије, “зарад европских интеграција”, па се још додаје да је Вучић прошле године “показивао знакове” да ће предложити измене Устава којима ће се избацити одредба о Косову као српској покрајини зарад стицања чланства у Европској унији, те да је по свему судећи тек сада спреман да све то и спроведе у дело.

Тако је овај лист наново покренуо питање у ком тренутку ће се Вучић усудити да крене у измене преамбуле Устава у којој пише да је “Косово саставни део територије Србије”, истовремено цитирајући његову изјаву: “…Морамо бити искрени са нашим људима” и “Мораћемо да разговарамо о свему са нашим партнерима из ЕУ”, “Мораћемо о томе да причамо са српским народом”…

Међутим, Вучић каже да измена Устава неће уследити само због Косова.Wалл Стреет јоурнал, посебно истиче да је Вучић дао “задњи рок” за уставне промене, те да је у питању јесен следеће, 2017. године, “иако је свестан да то није популарна тема у Србији”. Лист такође подсећа да је Вучић, долазећи на власт 2012. години, бирачима обећао да никада неће признати независност Косова и да ради све у интересу Србије и Срба на Косову и Метохији.

Признавање Косова није формални услов за чланство Србије у ЕУ, пише Wалл Стреет јоурнал, јер још увек постоји пет земаља ЕУ, укључујући Шпанију, које нису признале независност Косова.

Жалио се Вучић новинарима Wалл Стреет јоурнал.а на Европску унију: “…Имам разочарења, и лична, и политичка када је реч о Европској унију…” због чега је коментатор ове новине изразио чуђење о напорима српског премијера око придруживања ЕУ.

Мада му то нико није тражио, Вучић се јавно кајао у прошлогодишњем интервјуу који је дао Wалл Стреет јоурнал.у, а на који ова новина сада подсећа. Наиме, Вучић говори о “погубности” међунационалне мржње, па каже: “…Видео сам последице тог пута. Знам како такво стање свести може да функционише. Знам какав сам био пре 20 година. Морамо да очувамо мир. Још једна грешка значила би да губимо све…”

Вучић је недавно, на РТС-у рекао да “никада неће изјавити да припрема брисање Косова из преамбуле Устава”.

Српска јавност јавност је већ навикнута да Вучић једно прича у Србији, а друго у иностранству.

И као што је у једном једином тренутку успео да се претвори из Радикала и про-европског напредњака, тако са лакоћом, чим пређе границе Србије, говори све супротно ономе што говори домаћој јавности. Док у страним медијима изјављује како ће Србија обрисати Косово из Устава, у Србији тврди да то никада неће учинити. Али, то је само врх леденог брега, тек мали симптом великог зла које се са његовим другим премијерским мандатом појављује.

Вучић је већ успео да скоро све парламентарне странке стави у своју службу, али кад на ред дође пкушај промене устава и признавање албанске државе на Косову и Метохији, сасвим је сигурно да ће против тога гласати Демократска странка Србије, Српска радикална странка, али и део посланика Српске напредне странке који се са таквом идејом никада неће помирити. То ће отворити сукоб унутар, на први поглед, монолитне владајуће странке.

Вучићеве лажне економске реформе, оспораваће посланици странке Саше Радуловића и поједини посланици Демократске странке.

Питање је, међутим, да ли Вучић уопште има капацитета да спроведе у дело своје сумануте идеје. Наиме, треба подсетити и на чињиницу да је у Србији просечна плата 300 евра, а да је стопа незапослености највећа на европском континенту. Ниједна институција система не функционише, а Вођа нема новца којим би плаћао лекаре, полицију, војску и просветне раднике, дакле, оне неуралгичне професије без којих ниједна држава не може да функционише. Истовремено, апетити његове криминалне дружине биће све већи као и њихова потреба за пљачком државних добара и буџетских пара.

Са друге стране, Вучић је, послујући са бизнисменима из разних земаља, многима пореметио планове. Његова “пријатељска и пословна блискост” са појединим арапским шеицима, ширење њихових интереса на овај део Балкана преко Вучићевих “отворених врата”, Србија је постала за целу Европску унију “реметилачки фактор”.

Александар Вучић је дао велика обећања руској и кинеској влади и њиховим компанијама, потписао је бројне стратешке споразуме у чију реализацију је укључен и велики број његових сарадника, укључујући ту и српског председника, изигравајући их, како би пред Западом могао рећи “…Ако ме ви не подржите, ево, ја имам савезника!”.

Подсећамо, да је Вучић и код британске владе и њене елите стекао имиџ огавног типа. Приметно је да његова лажна обећања и слаткоречивост коју дели по иностранству, немају више никаквог значаја. Србија је толико измучена, разорена, да нико из иностранства не жели да прихвати одговорност за пропаст ове балканске земље. То може да одлучи судбину Александра Вучића.

Коначно, Вучић је свакодневним бесрамним лажима, створио дубоку сумњу код сваког грађанина, у оно што говори и што ради. А, новца за одржавање социјалног мира, више нема. Нити му ко више верује, нити коме више треба. Кад буде обавио оно што се од њега очекује, кад распрода што је преостало од Србије, страни протектори ће га уклонити и потом прогласити главним и јединим кривцем за страшну економску, политичку и сваку другу пропаст у овој земљи.

На тај начин, “персонализацијом” кривице, Запад ће избрисати своју одговорност за зло које је овај диктатор нанео грађанима ове земље. Али, из историје нико неће избрисати сећање на кратку владавину и велико зло које је овај несрећни лудак донео са собом у кабинет председника владе.

А 1. Патке пливају, Вучић се дави!

Колико дуго Вучић одлаже формирање владе, толико дуго и траје акција “Не давимо Београд”. Наиме, Вучић је под притиском обећао да ће казнити и ухапсити наредбодавце и организаторе рушење зграда у београдском насељу Савамала (25. априла ове године), међутим, он нема снаге да ухапси градоначелника Београда Синишу Малог, Горана Весића, менаџера града, и начелника Полицијске управе Београда Веселина Милића и начелника Комуналне полиције Николу Ристића. Што више време пролази, Вучић је у тежој позицији, јер протести грађана који су легитимни, добијаће на снази.

Режим отворено оптужује америчку администрацију да стоји иза акција грађана и истицања “жуте патке” као симбола. Приметно је да се Вучић плаши развоја догађаја, али да нема решења. Скептици сматрају да на овај начин, америчка администрација тера Вучића да крене у самоубилачку акцију распродаје преостале имовине, отпуштање радника и насиље над грађанима. Ипак, извесно је да ће “супа од жутих патки” која му је припремљена, бити за Вучића смртоносна…Центри моћи којима се Вучић замерио у САД-у, имају јаке мотиве и могућности да га сруше, док званична америчка администрација нема неки посебан интерес да га заштити.

Глоса

ЧУДО У НЕМАЊИНОЈ 11: Вучић претворио хлеб и паризер у сендвич! Слепи проходали, глуви прогледали, сакати проговорили! Вучић је примио 86 грађана 8. јула, сваком поклонивши 6 минута, а наводно за 32. је одмах решио њихове проблеме! (Вила Равиојла)

На који начин Русија помаже Србији?

А од Путина – Бабаков

Српски диктатор Александар Вучић састао се 26. маја ове године у Москви, ненајављено, са руским председником Владимиром Путином. Састанак је урприличио Александар Михајилович Бабаков, изасланик руског председника, који је задужен за ”Русе у дијаспори”. Том приликом Вучић је свашта обећао Владимиру Владимировичу, између осталог и да ће Владу саставити до 16. јуна ове године!Наравно, и Путин је знао да Вучић лаже, али му је требало да руској јавности покаже да мисли о словенској браћи. А да мисли о Русима, сигурно је да не би дозволио да НАТО алијанса дође на границе Русије и да злокобно прети.

Портпаролка Министарства Руске Федерације Марија Захарова изјавила је 6. јула да ” иза протеста у Београду стоји Америка. Митинзи су уперени против руководства Србије, дакле једне суверене државе…” нагласила је госпођа Захаров. Србија, па суверена држава!?

Какав је став Кремља по питању Балкана и Србије, и односа према ”партнерима из Сједињених Држава” лако је закључити, ако нам Кремљ шаље Бабакова да нас спашава.

Преносимо текст из Магазина Таблоид, из броја 274 објављеног 20. децембра 2012. године. Веровали смо да је Кремљ у заблуди по питању улоге Бабакова, задуженог за Србију.

Текст, чини нам се, пружа одговоре на сва питања о руско-српским односима

……

Залазак политичке каријера „главног спонзора” Праведне Русије, финансијера Ивице Дачића и Српске напредне странке

Кремљ Бабакову не верује

Српски премијер Ивица Дачић често је виђан у друштву посланика руске Думе Александра Михаиловича Бабакова, који је чест гост у Београду. Упућени тврде да је у Москви са господином Бабаковим, Ивица Дачић уговарао коалицију са СНС-ом, са садашњим министром Миланом Бачевићем. Финансијски спонзор био је депутат и бизнисмен Бабаков. Дакле, српски бизнисмени и политичари лако су нашли језик са господином Бабаковим, себи сличним.Ко је овај човек, на кога Кремљ гледа испод ока, а његову активност будно прате спец службе. Да ли је због тога Ивица Дачић напречац постао европејац, а Русија му се чини далеком и нестварном? Господин Бабаков често се виђа са Крилом Кравченком, директором НИС-а, а у циљу заједничких послова у енергетици, да испоричи Србји струју из Украјине…

Милован Бркић

У руководству партије Праведна Русија дешавају се озбиљне промене. На заседањима Думе, у клупама посланичког клуба Праведне Русије не појављује се истакнути члан, а некада и руководилац, Александар Бабаков. Прича се да су овог депутата-бизнисмена којег су медији називали и „тајним новчаником” Праведне Русије, склонили из свих полуга власти партије, због неуспеха на мартовским изборима за парламенте Карачаево-Черкезије и Татарстана. И дани његовог боравка у Думи су одбројани. Иако је он прошле године напустио Праведну русију и прикључио се владајуцој странци Јединствена Русија, која подржава Путина. Значи, и сада је посланик од обе партије! Осим тога, почетком 2000. године имао је израелски пасош, сем руског. Општи закључак – у исто време и политчар и власник компањиа (изгледа стоји иза нијх), био је грађанин две државе, што је супротно законодавству Руске Федерације. И такав тип долзи помагати Србији!

Залазак политичке каријере Бабакова почео је још 2007. године. Током последњих избора за Думу, није укључен у прву тројку Праведне Русије, нити је предводио вороњешки списак депутата опозиције, наводно због мале популарности међу народом.

Ова формулација се показала као најмање увредљива за Бабакова. Он је наводно почео да пропушта неке финансијске обавезе, што је довело до беспарице у регионалним подружницама Праведне Русије и до скромних резултата на последњим изборима на различитим нивоима. После избора за Државну думу петог сазива, Бабаков је постао један од девет потпредесеника Доњег дома парламента, али је био лишен кључне дужности шефа посланичког клуба Праведне Русије у Думи.

Занимљиво је да се, када је током избора за Думу 2007. године Александар Бабаков био дужан да објави колико зарађује, неочекивано испоставило да је онај кога су називали „главним спонзором” Праведне Русије, бедан као црквени миш.

Током 2006. године, Бабаков је зарадио свега 1,2 милиона рубаља. Он, званично, нема ни стан, ни имовину над земљиштем, чак ни аутомобил. На рачунима у руским банкама има око 150 хиљада рубаља. Истина, имао је акције у три предузећа. Уз то, према наводима украјинског часописа Фокус, руски депутат и сувласник холандске компаније ВС Енергy, Александар Бабаков, налази се на 36. месту на листи сто најбогатијих људи у Украјини. Његова имовина тада се процењивала на 520 милиона долара.

Дијагноза: политички непоуздан

Једном приликом у интервјуу који је дао А. Проханову за новине Сутра (Завтра), Бабаков је отворено признао: „Имао сам среће. Политика и бизнис су код мене срећно подељени – географски. Моји и послови мојих најближих партнера одвијају се у другој држави, додуше не потпуно мирној. У Украјини. Зато мој опозициони статус у Русији не привлачи повећану пажњу на мој бизнис.” Погрешио је Александар Михајлович.

У Кремљу дуго и пажљиво прате његове „премете” у украјинском бизнису и политици.

Прву озбиљну штету репутацији Бабакова нанела је чињеница неочекиваног истицања симпатија према „нараднжастима”.

Када се Марат Гељман, земљак и пријатељ Бабакова, аутор пројекта Домовина, повукао из изборне кампање Јануковича у њеној последњој етапи и изјавио на руској телевизији како је он бесперспективан као кандидат за председника, Бабаков, којег је Државна дума именовала за посматрача на тим изборима, појавио се на телевизији са наранџастим шалом, руку под руку са братом председника Пјотром Јушченком.

Бабакова су одмах подсетили на то да су кључни услови тендера за куповину свих многобројних украјинских електроенергетских компанија донети у време када је Јушченко био премијер, те да је, по мишљену јавности, садашњи председник Украјине дао велике концесије новим купцима.

Бабакова су чак прозвали „једним од главних спонзора” наранџасте револуције у Украјини, а јавност се сетила да је Пјотр Јушченко, старији брат председника Украјине, био на челу Бабаковљеве Прве инвестиционе банке.

Наравно, чињеница да се Бабаковљев бизнис налази у иностранству имала је своју улогу у благом решењу и овог скандала. Да је бизнис водио у Русији, Бабаков би био примерно кажњен. А овако су се ограничили на ситнице: дали су му пробни период. Али не и попуст.

Зато је Бабаков морао да раскине свој успешни политички пројекат (са Гељманом), партију Домовина, прогнавши из ње Дмитрија Рогозина. Наводно због дугова. А затим ју је придружио Праведној Русији у замену за фотељу у Државној думи и обавезу финансирања нове партије.

Тајни бизнис

Бабаков упорно одриче да му је остао било какав бизнис у Русији. Али, компанија Оргмаркер која данас управља тржним центром у Лужникама, рачун има не у било којој већ у Темпбанци чији оснивач је у своје време био Бабаков. А, Олег Заваљујев, руководилац приватног предузећа за обезбеђење Гарант које је последњих година чувало ред (читај – скупљало данак од закупаца тезги) у овом тржном центру (до скандалозног инцидента са пребијањем генерала Федералне миграционе службе Русије), укључен је у вороњешку листу кандидата за изборе Праведне Русије на последњим изборима за Думу. Ваља истаћи да се на врху ове листе налази сам Александар Бабаков, који је лично одлучивао ко може, а ко не може да уђе на ту листу.

Не делују ли у Лужникама бивше финансијске шеме, оне које је установио тандем Бабаков- Курочкин још полетних деведесетих? И ко данас стоји иза њих? У Москви, како и пре, тако и сада, нема никакве званичне информације о параметрима и економском стању тржног центра.

Да ли ће још дуго Бабаков комбиновати сумњиви бизнис у Украјини са легалном пропредседничком политичком делатношћу у Русији, где је борба за чистоту редова постала посебно актуелна? Поставља се питање, да ли више користи или штете Праведна Русија има од човека са таквом репутацијом у својим редовима?

Група Лужники

У Украјини је група Лужники једно време била позната као словачка група која се преко ВС Енергy Интернатионал Н. В. бавила куповином имовине неколико енергетских компанија. У Москви ову групу знају као „лужанску” или „измаиловску” и пре свега је доводе у везу са Александром Бабаковим, руководиоцем целе групе, која контролише сајмове у Москви (Лужники и спортски комлекс ЦСКА).

Такође, ова група је повезана са стручњацима швајцарске корпорације Иwента СА. Корпорацију Иwента СА (Швајцарска, кантон Цирих), у Украјини заступа ОАО (Украјинска иновативно-финансијска компанија). Међу инвестиционим пројектима групе су приватизација енергетских компанија путем ВС Енергy Интернатионал Н. В., ланац хотела Премијер палас, хотел Дњепар, хотелски комплекс на Криму. Делокруг рада: енергетика, трговина, хотелске услуге…

Херсон енергетска компанија ПАО (0)

Компанија снабдева потрошаче електричном енергијом по регуларној тарифи, бави се преносом електричне енергије локалним електроенергетским мрежама. Такође се бави пројектовањем, изградњом, проширењем, реконструкцијом, техничким опремањем и капиталним ремонтом електро мреже, остварује рачуноводствени надзор, техничко одржавање електро установа и електро мреже потрошача и потрошње електричне енергије.

Одеса енергетска компанија, ОАО (1)

Ради на територији Одеске области. Предмет делатности компаније је пренос и снабдевање електричном енергијом по регуларној тарифи.

Кировска енергетска компанија, ОАО (0)

Основни вид делатности је производња, пренос и снабдевање електричном енергијом.

Житомир енергетска компанија, ПАО (2)

Бави се снабдевањем електричном енергијом по регуларним тарифама, а такође и преносом електричне енергије локалним мрежама.

Кримска енергетска компанија, ОАО (2)

Основни видови делатности су пренос и снабдевање електричном енергијом потрошачима на Криму према условима који су закључени договорима о тарифама који се регулишу на основу постојећег законодавства о условима функционисања јединственог енергетског система Украјине.

Хмељницки енергетска компанија, ПАО (2)

Главни циљ ове компаније је пренос и снабдевање електричном енергијом потрошача Хмељницке области према условима договора о тарифама који се регулишу на основу постојећег законодавства о условима функционисања јединственог енергетског система Украјине.

7. 5. 2012.

Ахметов је платио држави за куповину Кримске енергетске компаније

Највећи приватни вертикално интегрисан енергохолдинг Украјине, ДТЕК, платио је држави 24,3 милиона евра за 45% акција енергетске компаније (за снабдевање енергијом) ПАО Крименерго (Симферопољ, АРК).

4. 5. 2012.

Ахметов купује још једну државну енергетску компанију

Највећи приватни вертикално интегрисан енергохолдинг Украјине, ДТЕК, победио је на тендеру за приватизацију 45% акција енерго компаније (за снабдевање енергијом) ПАО Крименерго (Симферопољ, АРК), са ценом од 24,3 милиона евра.

15. 2. 2012.

Украјина је утврдила листу за продају енергетских компанија

Фонд за државну имовину Украјине (ФГИ) утврдио је месечни план за сваки објект, за продају државног пакета акција компанија за производњу и снабдевање електричном енергијом.

13. 2. 2012.

50% Закарпатске енергетске компаније продато је за 13,29 милиона евра.

Енергетска Украјина ТВ (део Житомир енергетске компаније) победила је на конкурсу за продају 50% акција обласне компаније за снабдевање електричном енергијом Закарпатске енергетске компаније по цени од 13,29 милиона евра.

29. 8. 2011.

Приват, Финансије и кредит, ДТЕК заинтересовани за приватизацију украјинског електроенергетског система

Међу украјинским финансијско-индустријским групама за приватизацију елетроенергетског система, у првом реду су заинтересовани енергохолдинг ДТЕК, група Приват, Енергетски стандард, група Финансије и кредит и ВС Енергy.

Никола Влаховић, Таблоид