Признала то БИА или не, не сумњам да су сви лидери опозиције под одређеним надзором, каже за Данас Бошко Обрадовић, лидер покрета Двери.
Он је одговарајући на наше питање да ли је током своје политичке каријере био у ситуацији да га неко прати, као што се то дешава Саши Јанковићу, председнику удружења Покрет слободних грађана, рекао да је такво понашање безбедносних структура злоупотреба власти.
– Признала то БИА или не, не сумњам да су сви лидери опозиције под одређеним надзором. Ја сам народни посланик. Није спорно уколико држава брине за безбедност политичара, али је спорно да се злоупотребљава тако осетљива делатност за обрачун и прикупљање информација за рачун власти које се користе за обрачун са политичким неистомишљеницима. Још једна у низу злоупотреба власти од стране владајућег режима – каже Обрадовић.
Остали лидери опозиције нису одговорили на наше питање о томе да ли су приметили да их неко прати.
Да је Јанковић одавно под неким видом присмотре, говори и текст Вукашина Обрадовића, некадашњег председника НУНС-а, који је у свом тексту објављеном на сајту Врањских новина описао ситуацију која се догодила у рано пролеће 2016. Он и Јанковић, који је тада био на функцији омбудсмана, приликом изласка из кафића наишли су на познаника који тај кафић држи. После размењених неколико реченица, свако је кренуо на своју страну. “Док сам корачао лагано ка НУНС-у, у глави ми се вртела Сашина реченица од пре неколико тренутака: “Реци твом пријатељу да ако неко дође код њега, нека прихвати шта год да му траже. Само га замоли да ти јави ако се тако нешто деси”. Био сам, признајем, забринут. Иако је Саша, у том тренутку, био свакодневно под унакрсном ватром таблоида, пре свега, из сопственог искуства, знао сам да за ментално здравље нема веће опасности од тога да стално мислиш како те неко прислушкује, прати”, написао је Обрадовић.
Те Јанковићеве реченице сетио се поново тек после месец дана, када су се Јанковић и он поново срели у истом кафићу.
“Дошао сам нешто раније и док сам чекао Сашу, сео сам са мојим пријатељем, власником кафића. Мало смо прошарали по прошлости, а онда ми је кроз главу прошла она Јанковићева реченица. Премишљао сам се мало, прибојаваћу се реакције, а онда ипак одлучио да пренесем поруку. “Били су одмах сутрадан. Тражили су снимак. Рекао сам им да камере не раде, да су ту само ради декора. Отишли су без речи.” Ту, ипак, није крај овој причи. Оног дана када само Саша и ја први пут били ту, у кафићу је седела и моја колегиница, познатија као “новинарка у цивилу”. “Ниси је приметио? Ја сам и дошао у кафић због ње. Тражила је од конобара да криомице услика вас двојицу. Мали се успаничио, није знао шта да ради и позвао ме да то решим”, препричавао ми је пријатељ, сада већ са нелагодом, овај ладламовски заплет. Од тог дана када ме неко упита да ли сам гледао “Балканског шпијуна”, одговарам: “Шта гледао…”, навео је Обрадовић.
О непријатностима које је због праћења или пак прислушкивања доживљавао док је обављао функцију заштитника грађана Јанковић јуче за наш лист није хтео да говори.
Подсетимо, Јанковић је у суботу на свом Твитер налогу написао: “Крећем. Куца поруку: “Сад одлази, пешке”. Враћам се, сликам га, кажем: “Ја ћу ти платити то пиће. Биће најскупље које си икад попио”. Безбедносно-информативна агенција је демантовала да прати Јанковића и додала да “бивши “заштитник” грађана изношењем лажи тенденциозно жели да наштети угледу Безбедносно-информативне агенције и свих њених припадника”. Јанковић је за јучерашњи број Данаса рекао да у Србији постоји бруталан прогон политичких противника, за шта се користе државни, страначки и приватни ресурси, који су постали једно. Он је навео да су “безбедносне службе одавно потпуно политизоване и у комбинацији са медијском пропагандом и страначким послушницима служе прогону политичких противника”.
Данас.рс
