Политички аналитичар и публициста Срђа Трифковић каже да би после мајских избора у Србији владу могла да формира такозвана велика коалиција.

– Лично не бих био изненађен да после дужег периода снебивања, невољног претварања да им је цела комбинација непријатна, Демократска странка и Српска напредна странка направе коалицију у коју ће се укључити и Дачићев СПС – каже у разговору за “Вести” бивши директор Центра за међународне односе при америчком Рокфорд институту.

Да ли од такве владе треба очекивати и другачију спољну политику?

– Пошто не очекујем победу неких нових снага, према томе не очекујем ни промену спољне политике. Можда ће бити реторичких измена у артикулацији онога што раде, али не и суштинских промена саме политике.

Да ли због тог очекивања да ће победити њихови пулени САД и Брисел не показују онолико интересовања за српске изборе, као што је то био случај за претходне?
– Чињеница да је у Вашингтону бављење Србијом препуштено нижем чиновничком апарату Стејт департмента, довољно говори за себе. Можда се сећате да је по доласку Обаме на власт, Хилари Клинтон говорила о стављању Балкана на врх листе својих приоритета, да је Бајден дошао у званичну посету региону. Србија је сада у сфери интересовања разних теренских дипломата и посредника другог и трећег ранга.
Остајете ли при ранијим злослутним прогнозама да ће се Србија даље смањивати?

– Остајем, пре свега због тога што са српске стране није било покушаја да се таквим сценаријима супростави. Увек постоје могућности да се поремете унапред зацртани планови. Добар пример је Сирија. Тамо ствари не иду ни близу онако како су Стејт департмент и Бела кућа замислили. Међутим, одсуство спремности званичног Београда да артикулише иоле озбиљну стратегију националних и државних интереса и њихову одбрану, отвара простор да се и Војводина и Рашка област, данас-сутра зашто не и Хомоље и источна Србија, третирају као потенционално одељиве територије. Ипак, Србија још има простора за политику која неће сва јаја стављати у једну корпу.

Шта за њу недостаје?

– Недостаје политичка воља. Чак и земље са скромним ресурсима су способне да у условима принуде изненаде и себе и друге способношћу да артикулишу своје интересе и на одговарајући начин пливају међ Сциле и Харидбе. Србија у овом тренутку није у стању то да уради из простог разлога што нема интимне поистовећености са националним интересима нити спремности да се спољним менторима некад, негде каже “не”. Када би се усудили да то учине били би пријатно изненађени до које мере би ти њихови спољни ментори, уместо да им лупају пацке, изашли са неким озбиљнијим понудама од овог што смо до сада видели.

Косово и Европа нису за поређење

Прети ли Србији најцрњи сценарио, да остане и без Косова и без ЕУ?
– Ако се настави овај темпо анестезирања српске јавности на сукцесивне капиталације, вероватно ће се десити такав исход који још није направљен, јер тапија на Косово још постоји. Иначе погрешно је поредити Европу и Косово, јер то нису интереси исте категорије и истог реда. Очување националног суверенитета и територијалног интегритета је интерес првог реда, то је егзистенционално, питање опстанка. Чланство у некој међународној организацији је секундарне важности, поготову у оној која има неизвесну будућност као што је ЕУ.

Вести